Izvor: Politika, 13.Avg.2010, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvoreni dvadeseti vek
Vuksanović: Antologijska edicija „Deset vekova srpske književnosti” teži da od svega što je nastalo od 12. do 21. veka odabere ono vrhunsko i sa savremene tačke gledišta revalorizuje. Marojević: Ova edicija ne vrši znatnija prevrednovanja ni tamo gde se to najviše očekuje – u savremenoj književnosti
Prvo kolo od deset knjiga antologijske edicije „Deset vekova srpske književnosti” Izdavačkog centra Matice srpske iz Novog Sada objavljeno je u julu, a komplet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od deset knjiga može se naći mahom u onim knjižarama koje objavljuju literaturu iz oblasti humanističkih nauka.
Premijerno kolo antologije čine „Književni radovi Svetog Save” (priređivač dr Tomislav Jovanović), zatim „Jednostavni oblici narodne književnosti” (dr Marija Kleut). „Poezija Dubrovnika i Boke Kotorske” (dr Zlata Bojović), „Knjiga Dositeja Obradovića” (dr Mirjana D. Stefanović), „Knjiga Jovana Sterije Popovića” (dr Sava Damjanov), „Knjiga Petra II Petrovića Njegoša” (Miro Vuksanović), „Knjiga Bore Stankovića” (dr Marko Nedić), „Knjiga Ive Andrića” (dr Slavko Gordić), „Knjiga Miloša Crnjanskog” (dr Milivoj Nenin) i „Antologija srpskog pesništva” Miodraga Pavlovića. Svih devet spomenutih priređivača ujedno su članovi uređivačkog odbora ove edicije.
Zamišljeno je da naslov knjige bude ime pisca, a Ivo Andrić i Crnjanski jedini će imati po tri knjige, u prva tri kola. Princip je da sve što je, na primer, najbolje od Dositeja Obradovića, a po mišljenju priređivača i Uređivačkog odbora, bude sabrano u jednu knjigu. Izbor knjiga, pa i tekstova unutar pojedinačnih izdanja, hronološki je komponovan, ali je i žanrovski raznolik.
– Ova antologijska edicija ravnomerno prikazuje srpsku književnost, od narodne do početka dvadeset prvog veka, s namerom da ostane otvorena za izuzetna dela koja će se pojaviti u toku njenog objavljivanja i kasnije. Hrabrost je to što je Izdavački centar Matice srpske uopšte i započeo najveći izdavački poduhvat danas, a da nema nijednog zaposlenog. Namera je da se od svega što je nastalo od 12. do 21. veka odabere ono vrhunsko i antologijsko, da se naučno priredi, i sa savremene tačke gledišta revalorizuje, objašnjava Miro Vuksanović. – Izbor knjiga za 20. vek ostao je „otvoren”. Antologijaće kao naročit književnoistorijski pregled stvaralački da predstavlja i sučeljuje merila svog vremena i minulih doba.
Vuksanović ovu novu ediciju, za koju kaže da ima nacionalni karakter, upoređuje sa prethodnim sličnim projektom „Srpska književnost u sto knjiga”.
– Sada će svoju knjigu dobiti pisci koji u prethodnoj nisu ni spomenuti. Na primer, Koder, Dragutin Ilić, Nićifor Ninković. Biće i onih koji će dobiti manji značaj. Neće biti nikakvih ideoloških predrasuda, a vrednost književnog dela prvi je i osnovni kriterijum, tako da će biti objavljen antologijski izbor dela Dragiše Vasića i Đilasa, Mirka Kovača i Dobrice Ćosića. Lazu Kostića priređuje Ljuba Simović na taj način što iz Sabranih dela od četrnaest knjiga izdvaja antologijski izbor, u jednoj knjizi. Tako se formira čitava edicija, od Svetoga Save, kome pripada prva knjiga, do Gorana Petrovića i Basare, koji imaju knjigu 105 i 106, objašnjava Vuksanović.
Prema njegovim rečima, dodatak ediciji predstavljaju posebne knjige, dela koja Uređivački odbor smatra izuzetnim, a među kojima je „Knjiga o Zmaju” Laze Kostića, zatim Vinaverova knjiga o Lazi Kostiću, Isidorina o Njegošu, zatim Andrićevi „Znakovi pored puta”, Anotologija srpskog pesništva Miodraga Pavlovića i druge.
Knjige imaju platneni povez, u zlatotisku, štampane su na takozvanom neraspadajućem papiru.
Iako je prvo kolo ove edicije podržala Vlada Vojvodine, iz budžeta, sada će, po novom Zakonu o kulturi, morati da ide na konkurs, što stvara neizvesnost za budućnost projekta. Simboličnu pomoć antologija je dobila od grada Novog Sada, dok su sredstva za podršku kapitalnim projektima Ministarstva kulture za sada izostala.
Predrag Palavestra - Veliki nacionalni poduhvat
Akademik, književni kritičar i istoričar Predrag Palavestra kaže za naš list da je Odbor za proučavanje istorije književnosti SANU spreman da prihvati ovaj projekat antologije i da ga svesrdno podrži.
– To je veliki nacionalni poduhvat koji zaslužuje punu pažnju naše kulturne javnosti, pogotovo što ga objavljuje Matica srpska koja je radila i na antologijskim izdanjima Srpske književnosti u sto knjiga i srpske književne kritike – dodaje Palavestra.
Budući da je uređivački odbor otvoren i za drugačije sugestije, pisac Igor Marojević ima svoje viđenje nove edicije.
„Antologijom se navodno hoće prevrednovati srpska književnost, a da nije jasno po kojim merilima. Posle obećanog, a neobrazloženog prevrednovanja unutar teksta Koncepcijskih i uređivačkih načela sledi spisak za sada izabranih knjiga koji, s obzirom na ambiciju za (re)valorizacijom, zvuči više no poznato. U redu, uvršteni su neki manje pročitani pisci uglavnom starijih epoha. Izvan toga,antologija uglavnom nudi klasike: i one realno nezaobilazne, i one koji su se, po merilima duha vremena, nesvesno trudili da srpsku književnost udalje od svoje savremenosti: Desanku Maksimović, Mihajla Lalića, Stankovića, Kočića, Veselinovića, Miljanova, Miljkovića, Isakovića..
Nema većeg prevrednovanja ni u oblasti u kojoj se ono najviše očekuje: u savremenoj književnosti, smatra Marojević.
- Cenim neke od malobrojnih živih zastupljenih autora, ali su zajedno s njima uvrštene i pojedine glasonoše zaostalih, usmenjačkih poetika, poput Bećkovića. Ili je stvar u tome što se u intervjuima povodom projekta Deset vekova srpske književnosti veće prevrednovanje odlaže za trenutak kada će biti uvršteni neki, za sada, neuvršteni savremeni pisci. Ovim se prevrednovanje, kao deklarativno jedan od glavnih razloga projekta, unapred ostavlja za kasnije, a savremenim piscima, valjda, ostaje samo nema nada da će možda, jednog dana, biti uvršteni. Gotovo lukav način da se unapred izbegnu moguće kritike – ocenjuje zatim Marojević.
- Na kraju, prava priroda projekta kao da je najplastičniju ilustraciju dobila sadržajem Prvog kola antologije, u kojem ima i pisaca XII i XX veka, već u skladu sa stavom iz Koncepcijskih i uređivačkih načela po kojem će „antologijabiti hronološka (ne mora biti objavljivana hronološki)”. I u praksi je kao u toj rečenici (i njenoj zagradi): sve može i ovako i onako, može se prevrednovati bez prevrednovanja i načela prevrednovanja, okupiti pisce duha vremena i one, poetički zaostale, pisce legitimnih i praktično nevažećih poetika i sve to proglašavati kapitalnim projektom koji neviđeno (re)valorizuje srpsku književnost“.
--------------------------------------------------------------------------
Izabranici iz dvadesetog veka
Među stotinak autora Antologije uvršteni su i: Momčilo Nastasijević, Rastko Petrović, Desanka Maksimović, Desnica, Davičo, Selimović, Milovan Đilas, Mihailo Lalić, Ivan V. Lalić, Dobrica Ćosić, Dušan Radović, Popa, Tišma, Isaković, Ugrinov, Raičković, Radomir Konstantinović, Miodrag Pavlović, Aleksandar Popović, Pavić, Pekić, Bulatović, Dragoslav Mihailović, Selenić, Živojin Pavlović, Jovan Hristić, Svetlana Velmar-Janković, Branko Miljković, Danilo Kiš, Ljubomir Simović, Borislav Radović, Milovan Danojlić, Mirko Kovač, Ljubivoje Ršumović, Matija Bećković, Miroslav Josić Višnjić, Novica Tadić, Milosav Tešić, Dušan Kovačević, David Albahari, Radoslav Petković, Svetislav Basara i Goran Petrović.
Marina Vulićević
objavljeno: 14/08/2010
