Izvor: Blic, 16.Mar.2010, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkriven neobjavljeni roman Aleksandra Tišme "Ženarnik"
Novosadska izdavačka kuća "Akademska knjiga" najavila je da će uskoro štampati do sada neobjavljeni roman "Ženarnik" velikog srpskog i evropskog pisca Aleksandra Tišme (1924-2003). Aleksandar Tišma o "Ženarniku": "Moja prva pornografska inspiracija"
Kako je Tanjugu rekla direktorka i vlasnica "Akademske knjige" Bora Babić, Tišmin rukopis nađen u njegovoj književnoj zaostavštini biće uključen u seriju "Celokupnih dela Aleksandra Tišme" koju pokreće ovaj izdavač.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Roman je nastao osamdesetih godina prošloga veka, o čemu svedoči autor, koji je u svom "Dnevniku 1942-2001" 17. juna 1983. godine zapisao: "Danas sam iščitao dosad ispisanih sedamdesetak stranica 'Ženarnika', prve moje pornografske inspiracije. Čini mi se da bih mogao da nastavim prekinutu nit".
O romanu "Ženarnik" poznati vojvođanski istoričar književnosti Ivan Negrišorac je kazao da je sa zadovoljstvom pročitao delo i zaključio da je to stilski prepoznatljiv Tišmin roman, sa istraživanjem raznih oblika nasilja i "upotrebe čoveka", ali sa vremenskim i prostornim okvirima drugačijim od svega što je Tišma napisao.
Radnja romana odvija se u nepoznatoj zemlji, na izmišljenoj planini Dargil. Roman je napisan u prvom licu, ispovednim tonom. Glavni junak, nepoznatog Tišminog romana je vojnik koji je kao jedini preživeli zarobljenik dospeo u pakleno carstvo Gospodara na planini Dargil.
Celokupna dela
Roman "Ženarnik" će biti prva knjiga u ediciji "Celokupnih dela" koja obuhvata 25 knjiga. Ovu ediciju uređuje prof. dr Gorana Raičević, a predgovore za pojedina izdanja pisaće najbolji poznavaoci Tišminog dela.
Sačuvavši glavu, zahvaljujući rani koja je od njega načinila kastrata, ali i zbog fizičke sličnosti sa psihopatskim tiraninom, on upoznaje užasnu stvarnost koja je u potpunosti kreirana da ostvari mračnu fantaziju jednog čoveka.
U ovoj knjizi čitalac se, zajedno sa naratorom, suočava sa nezamislivim scenama mučenja, raznim oblicima upotrebe i zloupotrebe ljudskih bića.
Žene se love i čuvaju u kavezima kao zveri, svedene na telo, fizički objekt do nezamislivih granica hipertrofirane i izobličene požude.
Prikazujući stvarnost logora u kojem se vlada zahvaljujući krugu straha koji povezuje podređene i gospodare, demonske orgije Gospodara u čijim su rukama život i smrt, Tišma je i u ovom romanu progovorio o zlu, o njegovim izvorima i manifestacijama. Vreme u kome se radnja odvija je neodređeno, dok su toponimi izmišljeni.
.jpg)
