Izvor: Blic, 26.Jun.2009, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osuđeni sede kod kuće
Novi Sad - Pravilnik o izvršenju kazne rada u javnom interesu, odnosno društveno korisnog rada za prekršioce zakona, u Srbiji je na snazi već pune dve godine, ali ova mera u Novom Sadu ne može da se sprovede u praksi. Pred Okružnim sudom su do sada izrečene tri ovakve alternativne sankcije, ali nijedno gradsko preduzeće nema potpisan sporazum sa gradom, odnosno sudom, prema kojem bi one bile izvršene. Zato su oni koji su osuđeni na društveno koristan rad u Novom Sadu kažnjeni samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na papiru.
Nemaju okrivljene gde da upute na društveno korisni rad: Novosadski sud
Dejan G. L. jedan je od prvih prekršioca zakona kojeg je, zbog iznude, novosadski sud još prošle godine kaznio obaveznim društveno korisnim radom. Dvogodišnju uslovnu kaznu on je trebalo da provede radno u nekom od gradskih preduzeća, gde bi udarnički „okajao" grehe prema državi. Međutim, ova kazna, koju stručnjaci ocenjuju kao neophodnu i delotvornu, nije praktično primenljiva, jer između suda, grada i gradskih preduzeća nema nikakvog sporazuma o njenom sprovođenju.
Rad u javnom interesu i uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom mogu se izreći za sva krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do tri godine. To su uglavnom lakše krađe ili izazivanje saobraćajne nezgode u kojoj nije bilo poginulih. U Srbiji su do sada 82 osobe osuđene na društveno koristan rad umesto zatvorske kazne, među kojima 15 osuđenika već odrađuje dug prema društvu.
- Društveno korisni rad možda zvuči kao blaga kazna, ali je zapravo u pitanju pozitivna sankcija od koje društvo može da ima velike koristi. Kod nas se za blaža krivična dela najčešće izriču uslovne osude, iako mnogi zaslužuju tu vrstu mere - ocenjuje advokat Predrag Bogovac.
On napominje da postoji niz krivičnih dela koja bi se mogla kažnjavati upravo ovom vrstom sankcije, a njena prednost je, dodaje on, i svojevrsna prevencija.
S obzirom na to da je ova sankcija namenjena najpre onima koji se prvi put ogreše o zakon, upućivanje na društveno korisni rad imalo bi i preventivni uticaj.
- Pored individualne, postoji i opšta prevencija prilikom izricanja kazni. Potrebno je da narod čuje za ovakve kazne, da se na svojevrstan način zaplaši ovom zakonskom mogućnošću - kaže Bogovac, napominjući da bi i novosadske sudije trebalo češće da pribegavaju ovoj sankciji.
Prema zakonu, osobe kojima je izrečena ova mera kaznu bi trebalo da odrade u nekoj od gradskih ustanova ili komunalnih preduzeća poput „Zelenila", „Vodovoda i kanalizacije" ili „Čistoće".
- Za sada, grad nema potpisan sporazum sa javnim preduzećima. Trenutno očekujemo da se sud izjasni o tome koliko je ukupno izrečeno ovakvih kazni, na osnovu čega ćemo utvrditi i kolika je potreba za ovakvim sporazumom - navodi Milena Popović-Subić, članica Gradskog veća zadužena za upravu i propise.
Uz opasku da sudije možda ne koriste ovakvu zakonsku alternativu upravo jer nije praktično primenljiva, gradonačelnik Igor Pavličić je najavio konkretnije mere.
- Spremni smo da već na sledećem sastanku sa predsednicima sudova otvorimo ovu temu. Mislim da bi ova vrsta sankcije donela dobre rezultate - kaže Pavličić.
Idu iza rešetaka ako odbiju posao
Uz sporazum sa javnim preduzećima, grad bi za potpunu primenu upućivanja na društveno koristan rad morao da obezbedi i stručne nadzornike koji će voditi računa o tome da li osuđenici ispunjavaju obaveze, da li dolaze na posao i rade, o čemu bi obaveštavali sud. Ako osuđeni ne poštuje odluku suda ili odbije posao, uslovna kazna bi mu se automatski preinačila u zatvorsku.
