Izvor: Politika, 09.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostavinska rasprava u novosadskoj vlasti
Da li je za Novosađane više učinila gradonačelnica Maja Gojković ili lider radikala Igor Mirović. – Izneverene nade DSS-a. – Budžetske pare čak i za cigare, optužuju demokrate
Novi Sad – Svođenje rezultata učinka novosadske gradske vlasti koju čine odbornici Srpske radikalne stranke protiče više-manje u nadgornjavanju „struje” koja se svrstala uz gradonačelnicu Maju Gojković, nakon njenog „brisanja iz članstva” SRS-a, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugog dela stranke koju predvodi predsednik Gradskog odbora Igor Mirović, inače kum Maje Gojković.
Pošto su, bar za sada, izostali veliki mitinzi, ta svojevrsna ostavinska rasprava (ko je ostavio za sobom veća dela Novosađanima tokom protekle vlasti) obavlja se, kako su radikali sami najavili predizbornu kampanju, po sistemu „od vrata do vrata” i „od uha do uha”.
U ovdašnjoj javnosti dominira mišljenje da je radikalska vlast najveće rezultate postigla u izgradnji ili rekonstrukciji ulica, puteva, vodovoda...
Reč je o poslovima koje je vodilo najveće javno preduzeće Zavod za izgradnju grada, čiji je direktor upravo Mirović. U tome se naročito prednjačilo u prigradskim naseljima, doduše, kažu zli jezici, najviše tamo gde su radikali osvojili najviše glasova.
„To nije tačno”, rekao je ovih dana na jednom od predizbornih skupova Igor Mirović. „Radimo tamo gde su najveće potrebe, a stanovnici prigradskih naselja su zaslužili da imaju uslove života što približnije gradskim, kako se ne bi nastavila migracija”.
U većem delu mandata na obeležavanju tih poduhvata pojavljivali su se skoro uvek zajedno Gojkovićeva i Mirović. Kako su se stranački i kumovski odnosi hladili među građane su išli sve češće odvojeno da bi se potpuno razišli pre godinu dana.
Kako sami ocenjuju svoje rezultate, nismo imali priliku da čujemo. Iz štabova Gojkovićeve i Mirovića dobili smo skoro isti odgovor čija je suština – to će građani sami reći na glasačkim listićima 11. maja.
Ipak, valja podsetiti na zanimljivu opasku gradonačelnice iz nedavnog intervjua „Politici”: „Vidim kako sada kampanja izgleda, prikazuje se šta je ko uradio za tri i po godine. A ja ću možda u kampanju krenuti drugim putem – da kažem šta sam sprečila da se uradi.”
Da li Gojkovićeva misli na svoje protivljenje preseljenju glavne autobuske stanice u Novom Sadu (u čemu se razišla sa stranačkim kolegama) na periferiju grada, u objekat u koji je vlasnik ATP „Vojvodina” biznismen Ilija Dević uložio 30 miliona evra, a sada nema ni za topli obrok svojim radnicima? Ili na obećanje zamenika predsednika stranke Tomislava Nikolića od pre skoro dve godine o investiranju kapitala iz Rusije u ogromnu termoelektranu u Novom Sadu, vrednu više stotina miliona evra, o čemu potom više nije bilo reči?
U međuvremenu, čelni čovek glavne opozicione stranke u gradskom parlamentu Igor Pavličić, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke, podseća da su Novi Sad potresale mnogobrojne afere – počev od skupo plaćenog behatona sumnjivog kvaliteta (blokovi za popločavanje trgova i trotoara), kojim je grad preplavljen, olako prodatih najelitnijih lokacija, saobraćajnih kolapsa izazvanih potpisivanjem štetnog ugovora u vezi sa novom autobuskom stanicom do mnogobrojnih krivičnih prijava protiv direktora gradskih preduzeća i prebijanja glumaca u Pozorištu mladih.
„Radikali su pri preuzimanju vlasti zatekli u gradskoj kasi oko 20 miliona evra, a samo za pokrivanje gubitaka javnih preduzeća do sada su potrošili više od 100 miliona evra. Čak oko 70 odsto gradskog budžeta otišlo je na tekuću potrošnju, a tek što je preostalo za kapitalna ulaganja. Osim otvaranja više novih hipermarketa, Novi Sad su zaobišle značajnije i domaće i strane investicije, a u proizvodnju i privredu nije uloženo ništa. Recimo, opština Pećinci veličine prosečnog novosadskog prigradskog naselja ima daleko veće investicije nego najveći vojvođanski grad”, kaže za „Politiku” prvi čovek novosadskih demokrata.
Istovremeno, dodaje on, proteklih godina ovde je bila normalna stvar da direktori pojedinih javnih preduzeća imaju svoje privatne firme koje posluju sa tim preduzećima, da se milionski računi za ručkove u restoranima izmiruju od para poreskih obveznika, da se na ime reprezentacije kupuju čak i cigarete, a zapošljavanje rođaka, prijatelja i članova SRS-a u javnim preduzećima prevazišlo je svaku meru...
Međutim, predsednik Privremenog Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Vladimir Galić u izjavi „Politici” naglašava:
„Gradski odbor DSS-a gleda na rezultate novosadske vlasti dvojako: kroz rad gradonačelnice Maje Gojković i Gradskog veća, s jedne strane, i kroz aktivnosti i angažovanje Skupštine grada, s druge strane. Gradonačelnica, izabrana, podsetiću, na neposrednim izborima, po našem mišljenju, nije opravdala ukazano poverenje. Svoj rad zasnovala je na ličnoj promociji, dok je pitanja od vitalnog značaja za život grada zapostavljala. Nije, očito, mogla da se osloni na članove Gradskog veća, koji se i nisu posebno isticali, pa je rad veća sve vreme bio dosta trom”.
Galić napominje da je rad većine javnih i javno-komunalnih preduzeća bio podređen stranačkim interesima, posebno kadrovanje u njima. On, međutim, kaže da je „jedan broj preduzeća i pored toga funkcionisao solidno i ispunio očekivanja Novosađana”.
Slavoljub Živković
[objavljeno: 10/04/2008]
