Izvor: Radio 021, 18.Jul.2019, 07:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Oni koji vole roštilj da smanje unos mesa kako bi spasili planetu"
Meso koje "cvrči" na roštilju možda jeste sinonim za leto, ali konzumenti bi trebalo ponovno da razmisle o svom jelovniku ako nameravaju da zaštite planetu, smatra američka neprofitna organizacija World Resources Institute.
Kada bi najveći konzumenti govedine i jagnjetine do 2050. smanjili nedeljni unos te vrste mesa na samo jedan i po hamburger, emisija štetnih gasova uspela bi da se smanji, te bi se šume poštedele krčenja i pretvaranja u poljoprivredna zemljišta, kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << stručnjaci WRI-ja.
Trenutno, Amerikanci i Evropljani jedu dvostruko veću količinu mesa od spomenute, a Brazilci čak triput više, kaže Timoti Sirčinger, glavni autor izveštaja i naučnik sa Univerziteta Prinston.
"Ovakvo rešenje obećava i čini se najrealnijim", rekao je, dodavši da će biti mnogo teže smanjiti ukupnu potrošnju mesa na globalnom nivou.
Prema podacima iz 2010, potrošači u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Evropi, Latinskoj Americi i državama bivšeg Sovjetskog Saveza čine četvrtinu svetske populacije, ali konzumirali su više od polovine globalne količine govedine i jagnjetine.
Prema podacima UN-a, poljoprivreda u globalnom zagrevanju učestvuje sa 11 odsto, a najviše štetnih gasova stvaraju đubrivo i digestivni sistem preživara. Na poljoprivrednim zemljištima dolazi do emisije gasova odgovornih za efekat staklene bašte zbog isušivanja tresetišta, prilikom čega se u vazduh ispušta jedan od glavnih štetnih gasova - ugljen dioksid.
Očekuje se da će na globalnom nivou potreba za hranom do 2050. porasti za više od 50 odsto zbog porasta populacije. Približavanje toj brojci moglo bi da ima zastrašujuće posledice kada je u pitanju život na našoj planeti, kažu iz WRI-ja.
"To će verovatno zahtevati krčenje preostalih šuma pri čemu će nestati hiljade raznih životinjskih i biljnih vrsta", navodi se u izveštaju.
Pri proizvodnji tone mesa od preživara emituje se četiri puta više štetnih gasova nego pri proizvodnji svinjetine i osam puta više nego pri proizvodnji peradi.
Istovremeno je u slučaju preživara potrebno mnogo više zemlje za njihovu ispašu i za uzgoj, ističu autori.
Autor: Hina
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
