Izvor: Luftika.rs, 07.Avg.2022, 14:22
Oluja je za Plenkovića lažni pogrom Srba, ima li ko da vikne: Dosta je krvi!?
Hrvatska i Srbija nakon „Oluje“: Kličemo ljudskoj gluposti – Za dom, spremte se spremte
Šta se dešava kada svoj narod i omladinu ne naučite istoriju, kada nacija ne uči iz iskustva NDH i tolerancije njihovih zločina, kada izostane propisna edukacija zasnovana na moralu, te se dozvoli ispiranje fašističke istorije sa svojih pleća ljubljenjem i grljenjem u Jugoslaviji sa bratstvom i jedinstvom, može se uvideti na osnovu posledice – taj narod danas kao premijer predvodi čovek >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << po imenu Andrej Plenković.
Umesto mira, napretka i prosperiteta, u socijalizmu se čekalo 50 godina da bratstvo i jedinstvo postane bratstvo i ubistvo, da nacionalizam podivlja, da se ponovo čuju fašistički pozdravi „Za dom spremni“ i da se u njega kunu branioci u crnim košuljama i majicama, da ne kažem vulinovkama, te da se likovi poput ovog pomračenog Marka Skeja diče ideologijom Pavelića i Stepinca.
Upoznao sam u životu ponosnih Hrvata, dobrih ljudi koji su prošli, znaju ili su svesni kakvo zlo predstavlja rat, kojima je jasno ko tu profitira i ko najebe, te srećom nisam imao bliskih susreta sa tipovima koji bi mi otvoreno u lice prikazivali tu neograničenu mržnju i fašizam u svom najjezivijem obliku.
Printscreen
Iskreno, ni sam ne znam kako bih reagovao na takvu skaradnu pojavu, ali sama pomisao mi uvrće želudac i diže pritisak.
Istra, ostrvo Krk kraj Rijeke, mesto je gde bi čovek pomislio da se ustaška ideologija nije primila niti se negovala kao društveno poželjna, ipak nosi i čuva uspomenu na jednog od protagonista etničkog čišćenja tokom Drugog svetskog rata.
Možda, ona nema težinu među običnim ljudima koji su me uglavnom osmehom pozdravljali, ali ne mogu da zaboravim šok pri jednoj porodičnoj šetnji kada smo prošli ulicom Alojzija Stepinca.
Nije to jedino mesto, ima i drugih gradova koji su nazvali ulice i trgove po ovom zločincu i krvniku, ali u redu, to neka bude problem ljudi koji žive u tim ulicama i tim gradovima.
Sa druge strane, uvek sam kritikovao neukus svojih, nažalost, legalnih predstavnika. Zapaljivi govori Vučića i Dodika, ma koliko bili u ratnoj retorici i agresivnom odvraćanju bilo koga od bilo kakve pomisli da ponovi nešto nalik Oluji, nekako su dečija pesmica u odnosu na ono što se može čuti i osetiti od onih koji sebe vide sinovima Hrvatske. Pre svega se sramno i nedogovorno ponašanje mora istaći kod onog nesrećnog mekušca, u školi sasvim sigurno maltretiranog štrebera i HDZ-ovca Plenkovića.
Printscreen
Najumereniji u izjavama sa centralne proslave u Kninu bio je, očekivano, Zoran Milanović koji je govorio o „ljudskoj tragediji kojoj je prethodila ljudska pohlepa i ljudska glupost vlastodržaca u Beogradu, kratkovidost i oholost onih koji danima pre Oluje nisu hteli pristati na plan Z-4“.
Plenković je po običaju bio znatno ogavniji u svojoj proustaškoj izjavi.
– U poslednje vreme ponovo se Hrvatska pokušava prokazivati lažnim, ali jalovim optužbama o proterivanju srpskog stanovništva iz Hrvatske ’95. godine. Iako je poznato da ih je vođstvo pobunjenih Srba u saradnji sa Beogradom prisililo na evakuaciju iz Hrvatske što su i sami srpski pokajnici potvrdili u svojim iskazima u Hagu i potkrepili dokumentima – kazao je Plenković za govornicom u Kninu, a potom dodao:
Printscreen
– Najavljene optužnice iz Beograda protiv hrvatskih pilota i širenje jurisdikcije na teritoriji drugih država, neprihvatljivi su. Tim više što dolazi iz države iz koje je pokrenuta velikosrpska agresija na Hrvatsku i koja još uvek ne pokazuje istinsku spremnost da prizna svoju odgovornost u tom zločinačkom poduhvatu Miloševićevog režima – zaključio je premijer Hrvatske.
Često se mogu čuti i pročitati nerazumne optužbe na račun onih koji kritikuju svoje vlastodržce, naročito u danima kada se obeležavaju tragedije svih naših naroda i narodnosti, poput Jasenovca, Oluje ili Srebrenice.
Ukoliko iznesete kritiku, koja je pre svega samokritika jer se osećate kao deo svog naroda i društva u kojem preživljavate, dobijate odgovor kako vam na taj način sigurno odgovara Oluja, Bljesak ili Jasenovac.
Ti prazilukovići, praznoglavi i izmanipulisani tipovi se u tim danima udružuju sa onim ljudskim kreaturama kao što su Vojislav Šešelj, Aleksandar Vulin, Miša Vacić, Aleksandar Vučić, Miloš Vučević ili novi predsednik Skupštine Orlić.
Nikada i ni pod kojim uslovima ne mogu stajati kraj ovih ljudi, biti na istoj talasnoj dužini i legitimizovati njihovo isrkivljeno tumačenej srpstva i srpske nacije.
Srbi su hrišćani, napaćen narod koji je u svojoj istoriji preživeo strahote, koji je nažalost ćutao kada su u njegovo ime sprovodili stravične zločine krijući se iza zastave, grba i časne uniforme koja je bila uvažavana širom planete zbog svog herojskog odnosa prema borbi i protivniku bez obzira na njegovu brutalnost i snagu.
Da bi to naša mladež zaista shvatila morala bi otići, pod obavezno, na grčko ostrvo Krf i njegovo susedno ostrvo Vido, u posetu Plavoj grobnici, da vide spomen obeležje i osete iskren ponos, istinsku tugu i čast zbog toga što je neko iz Blaca ili Mladenovca peške otišao preko Albanije, verovatno prvi put u životu videvši more gde je na kraju i ostavio svoje kosti u dubini i tuđini, verujući da će se njegovi saborci trijumfalno vratiti kući.
Vučić i država ili preciznije država jednako Vučić bi pre svega, ukoliko već želi da podiže nacionalnu svest, morao uložiti pare u ekskurziju nakon osmogodišnje škole, u subvencionisano i obavezno edukativno putovanje na ovu svetu destinaciju koje bi se troškovno u potpunosti pokrivalo iz republičkog budžeta.
Danas živimo u podeljenom društvu, što i nije toliko čudno kada se oni koji od podela žive i profitiraju svim silama trude da tu strategiju sprovode u delo.
Jasno je da se rat dogodio, da je rat pakao, da je mnogo nedužnih izginulo u najgorim mukama, ali i da kada do rata već dođe isplivaju oni najgori i ono najgore u nama, neljudi koji se potom kriju iza onih u lepšim odelima, koji mnogo lepše govore, koji veruju ili ne veruju u istu ideju, ali od nje i svojih pokvarenih jezika znaju mnogo bolje da profitiraju.
Hranjenje mržnjom, prema onom drugom koji govori istim jezikom, u istog boga veruje pod različitim organizacijama, a sve zarad teritorije na kojoj danas nema ko da živi jer smo svi gubitnici i poraženi, još uvek je profitabilno zanimanje profesionalnih huškača.
Može Hrvatska da slavi Dan pobede, da veliča svoje heroje koji su svoje živote ugradili u konačni nastanak njihove države, ali ukoliko pogledamo čitavu krvavu bajku Jugoslavije, onda je svima više nego jasno da tu pobednika nema, iako su Hrvati ratnim operacijama zaista ostvarili svoje naume „da trećinu pobiju, trećinu pokatoliče, a trećinu proteraju“.
Odgovornost Milanovića, jer od Plenkovića vajde nema, je da se postara da se Srbi u njihovoj ’domovini’ osećaju kao svoj na svome, jer to i jesu, da uporno pokušava da inteligentno sputa i neutrališe svaki oblik mržnje koji dolazi sa obe strane, ali i da svojim nesuđenim sugrađanima srpske nacionalnosti omogući da povrate svoju imovinu i nađe rešenje za njihove napuštene domove, grobove predaka i ono što im sleduje po moralu, nasledstvu, zakonu i savesti.
Kada bi svi skupa samo jednom zauvek rekli – alo ljudi, dosta je bilo krvi i mržnje.
Pa onda svi zajedno da kroz šegu, šalu i zajebanciju vičemo i kličemo onome što nas spaja, a to je ljudska glupost – Za dom, spremte se spremte!
Odjeci skupa u Novom Sadu: DA „Oluja“ jeste pogrom, ali neukusu treba reći NE
.jpg)
