Izvor: Radio 021, 26.Mar.2020, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ognjen Palija piše za 021 iz Švajcarske: Nedostaje maski, medicinski radnici padaju s nogu od umora
"U Kini su postupili po nekim 'komunističkim metodama' i suzbili virus u relativno kratkom vremenu. Već tri dana nemaju novih slučajeva. Mi pribegavamo 'demokratkim' metodama koje ne daju rezultate", kaže softverski inženjer iz Lugana Ognjen Palija.
Ognjen se doselio u Lugano pre 18 godina. Tu na jugu Švajcarske, u kantonu Ticino gde živi, govori se italijanski i dosta je sličnosti sa Italijom. Sa njom su povezani ekonomski i politički, imaju sličan temperament i karakter, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << kaže u izveštaju o tome kako građani ovog mesta prihvataju novonastale okolnosti pod najezdom kovida 19:
"U Ticinu radi dosta italijanskih državljana, pa svakodnevno - govorim o periodu do mesec dana pre ove krize - granicu prelazi preko 65.000 radnika iz Italije. Taj broj je dosta značajan, jer čitav Ticino ima nesto više od 300.000 stanovnika, od čega 180.00 radno sposobnih.
Život je trenutno usporen, donekle blokiran i, iako nevidljivi, osete se tenzija i nemir u vazduhu.
Ljudi su, verujem kao i svugde, uplašeni, zabrinuti, ali ponekad i previše opušteni i samouvereni. Po onom što ja vidim tokom odlaska u prodavnicu ili napolje, dobar deo ljudi je disciplinovan i prati uputstva. Međutim - ne svi.
Vrlo često se u komšiluku čuju graja i fešta, ljudi familijarno idu u nabavku hrane ili se previše druže i okupljaju. Budući da Ticino najlošije u Švajcarskoj stoji po broju zaraženih i hospitalizovanih, rekao bih da se još ne pridržavamo dovoljno tih preporuka.
Od subote, 14. marta, zatvorene su sve škole, teretane, kafići i bioskopske dvorane, a broj obolelih, hospitalizovanih i umrlih je porastao tri puta.
Maske su dostupne, kao i sredstva za dezinfekciju, ali po drastično većim cenama, kao i u ograničenim količinama. Apotekari se pravdaju time da su dobavljači podigli cene, a ja nisam siguran kome da verujem.
Država nije preduzela nikakve mere po tom pitanju. Od prijatelja koji rade u bolnicama čujem da je veliki problem to što imaju mali broj maski - jednu masku za čitavu smenu koja traje i po 13 sati. Mi ih nosimo kad idemo u prodavnicu ili u zatvoren prostor, inače tokom šetnje ne.
Vidi se manje ljudi na ulicama, ali automobila ne nedostaje. Dosta ljudi, poput mene, može da radi od kuće pa smo po čitav dan u stanu. Mnoge profesije, poput frizera, pedikira, trgovaca u prodavnicama neprehrambene robe, nisu u mogućnosti da rade 'virtuelno', pa su prisiljeni da budu kod kuće i čekaju.
Prodavnice su snabdevene, naravno da postoje i prazni rafovi i artikli koji se više kupuju i nose. Govorim o brašnu, ulju, šećeru, konzervama, kao i slavnom toalet papiru. Nema gužvi unutar prodavnica, već eventualno ispred - kontroliše se broj ljudi koji mogu da uđu i budu istovremeno unutra.
Pored nedostatka određenog materijala (poput zaštitnih maski) najveći problem je nedostatak medicinskog osoblja.
I u Italiji, kao i ovde, medicinski radnici padaju s nogu od umora i preopterećenosti. Dosta je urađeno po pitanju reorganizacije, ali je ovo stvarno veliki pritisak na zdravstvenu strukturu. Naravno, i ti ljudi su podložni oboljevanju tako da se još više smanjuje broj medicinskog osoblja koje može da radi.
Pozvani su doktori i sestre koji su u penziji, da dođu i pomognu. Dosta studenata je 'izvučeno' sa završnih godina škola...
Što se radnika tiče, nisam još čuo da je bilo masovnog otpuštanja. Banka za koju radim je u kratkom periodu uspela svima (preko 750 zaposlenih) da obezbedi tehničke mogućnosti za rad od kuće.
Najviše trpe zanatlije i samostalni delatnici jer oni zavise direktno od mesečnog fakturisanja, tj. posla koji su taj mesec obavili. Oko njih se angažovala država i obećala da će im u ovom kriznom periodu isplatiti pomoć. Nisam upućen u kolikoj meri će to biti.
Kada razmišljam o načinu kako se države bore protiv ove bolesti, u Kini su postupili po nekim 'komunističkim metodama' i suzbili virus u relativno kratkom vremenu. Već tri dana, koliko čitam, nemaju novih slučajeva. Te metode nisu dozvoljavale izražavanje mišljenja i neslaganje.
Mi, Italija i ostatak Evrope se služimo nekim 'demokratskim' metodama kojima 'preporučujemo' ljudima šta da rade i kako da se ponašaju, a virus se širi i broj žrtava se povećava. Naš moderan svet računa mnogo na svest građana i društvenu odgovornost, međutim, to ne donosi očekivane rezultate.
I dan danas postoje ljudi koji veruju da je to neka zavera 'velikih sila' za kontrolu populacije. Mogu slobodno da kažem da se u ovakvim kriznim momentima ljudsko razmišljanje ne razlikuje mnogo u Srbiji, Italiji, Švajcarskoj ili Španiji.
Oni osnovni ljudski strahovi i karakteristike izlaze na videlo".
Autor: Snežana Miletić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
