Izvor: Radio 021, 10.Mar.2015, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odugovlačenja suđenja izluđuju građane
Građani se u najvećem broju slučajeva žale na dužinu trajanja postupaka ili su nezadovoljni konačnim presudama koje nisu donete u njihovu korist.
Međutim, oni uglavnom ne znaju tačno kome da se obrate, pa je tako najveći broj pritužbi koje dobija zaštitnik građana upravo na rad pravosudnih organa. Ipak, ombudsman nije adresa za takve pritužbe jer niko nema pravo da utiče na rad sudova.
Zamenica pokrajinskog ombudsmana Eva Vukašinović objašnjava >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << za 021 da oni u tim situacijama građanima pružaju pravni savet i upućuju ih na pravu adresu, zbog čega je broj pritužbi sve manji.
"Ta čarobna reč ombudsman je u početku građanima davala neku nadu zaštite, da zaista u svim pitanjima može da im pomogne. Mi koristimo naša ovlašćenja da iako nismo nadležni, svakom građaninu damo uputstvo kome da se obrati. To je pravni savet i mi ih upućujemo na podnošenje pritužbe koju mogu naći na sajtu Ministarstva pravde. Pritužba, na primer na dugotrajni postupak može se podneti predsedniku tog suda u kojem se vodi postupak, a ako on ne odgovori u roku od 15 dana na zahtev, onda se građanin može obratiti Ministarstvu pravde", kaže Eva Vukašinović.
Kada su u pitanju pritužbe upućene sudovima, postoje dve grupe, od strane građana i advokata. Građani se najčešće žale na sporost u postupanju od strane sudova i žale se u onim situacijama kada ne mogu da ostvare u postupku ono što su očekivali, objašnjava za 021 predsednik advokatske komore Vojvodine Srđan Sikimić.
"Postoje, 'nezadovoljne stranke', to su oni koji po pravilu izgube postupak koji su vodili pred sudom. I naravno, pošto je to subjektivan odnos prema sopstvenoj stvari, oni su skloni da u svojim pritužbama iznose razne subjektivne doživljaje iz postupka koji je tekao pred sudom, od toga da ih je ugrožavala protivna strana, pa je onda sudija bio pristrasan u odnosu na protivnika, koji po pravilu sa punomoćnikom protivne strane ima bolju komunikaciju i tako dalje", navodi on.
Sikimić dodaje da u tim situacijama građani mogu da se obrate predsedniku suda i disciplinskim organima visokog saveta sudstva, u zavisnosti od toga šta smatraju da im je u određenom postupku povređeno. Druge grupu ljudi čine advokati, koji imaju najviše primedbi na nedovoljnu nezavisnost sudske vlasti u odnosu na izvršnu i zakonodavnu, a ukazuje i na strah od sudija koji je poseban problem.
"Mi kao advokatura prvenstveno imamo primedbu na nedovoljnu nezavisnost pravosudne vlasti odnosno, sudske vlasti u odnosu na druge segmente vlasti, na izvršnu i zakonodavnu. Strah kod postupajućih sudija često je stvoren atmosferom koja je proistekla iz onoga što su danas političari skloni da zovu reformom pravosuđa, bez obzira na to da li se odnosi na prethodnu ili aktuelnu vlast. Problem je što poslovnik o radu sudova donosi ministar pravde i on kontroliše izvršenje rada raznih zadataka suda u skladu sa tim poslovnikom. To je nonsens koji pokazuje da je strah sudija opravdan jer oni nisu samo pod kontrolom pravosudne vlasti, nego i izvršne", objašnjava Sikimić.
Dodaje da, takođe, prilikom ostvarivanja građanskih prava koja su garantovana ustavom, veliki problem čine procesni zakoni koji dovode do toga da se sudovanje svodi na formalizam iz čega proističu nerešeni pravni odnosi.
Sudovi u Srbiji navode da je čak 99 odsto pritužbi građana na njihov rad neosnovano. Ipak, neretko je slučaj da građani nakon neuspelih pritužbi moraju da zatraže pravdu pred višim instancama. Poznat je slučaj Kikindskih novina koje su epilog našle pred Evropskim sudom u Strazburu. Razlog je bio pravosnažna osuđujuća presuda domaćih sudova, izrečena protiv dvojice novinara, a po privatnoj krivičnoj tužbi za uvredu podnetoj od strane lokalnog advokata.
Kako za 021 objašnjava urednik Kikindskih Željko Bodrožić, presude su im osim moralne satisfakcije donele i to da su ih mnogi tužioci ostavili na miru, a kaže da se dosta toga promenilo nakon slučaja Kikindskih u Strazburu jer sudije više ne presuđuju tako lako.
"Mi smo u tim procesima pred Kikindskim sudom redovno gubili slučajeve, tako su sudije procenjivale slobodu izražavanja i medijske slobode. Nisu se obazirali na pozivanja na Konvenciju o ljudskim pravima, na članove te konvencije i redovno su nas osuđivali. Više instance su potvrđivale te presude Kikindskog suda i mi smo od tih nekoliko izgubljenih slučajeva izabrali dva najočiglednija u toj nepravdi koja je učinjena prema nama i uputli žalbu sudu u Strazburu", priča Bodrožić za 021. On ističe da je problem što mnogi ljudi u Srbiji, koji u domaćim sudovima nisu uspeli da nađu pravdu, na kraju odustaju, jer nemaju sredstva da se bore do kraja.
Prema podacima Apelacionog suda u Novom Sadu, prošle godine je prispelo 96 pritužbi stranaka, od kojih je samo šest osnovano. Po prijemu pritužbe, predsednik suda nakon što je razmotri, dostavlja na izjašnjenje područnom sudu, odnosno sudiji ovog suda, zavisno na koga se pritužba odnosi, nakon čega o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obaveštava podnosioca, kao i predsednika neposredno višeg suda u roku od 15 dana od prijema.
Predsednik suda može da odbaci pritužbu ako uvtrdi da podnosilac zloupotrebljava pravo. Nadležnost predsednika suda u postupku po pritužbama je da otkloni nepravilnosti koje se tiču odugovlačenja, nepravilnosti ili nedozvoljenog uticaja na tok i ishod postupka.
"U situaciji kada stranka smatra da postupak dugo traje, odnosno smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pored pritužbe može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kojim može tražiti i naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku, u smislu odredaba Zakona o uređenju sudova. Kada stranka smatra da postoji bilo kakav uticaj na tok postupka, pored pritužbe, može podneti i zahtev za izuzeće odnosno isključenje sudije", kaže za 021 predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu Nikola Peković.
Takođe, u proseku se od 10.000 do 12.000 ljudi godišnje žali Ministarstvu pravde na rad sudija i tužilaca. Tek petina tih pritužbi pokaže se kao osnovana.
Čeka se i preko deset godina
Ministar pravde Nikola Selaković nedavno je kazao da dugi i spori sudski postupci predstavljaju najveći problem srpskog pravosuđa, a osnovno pitanje koje novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku treba da reši jeste odnos između zaštite tog prava i nezavisnosti sudija.
On je konstatovao da spori sudski postupci remete reputaciju sudstva i ozbiljno ugrožavaju ostvarivanje prava i sloboda građana. Predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković podržao je donošenje ovog zakona jer treba, kako je rekao, da obezbedi delotvoran i brz postupak u primeni zaštite prava na suđenje u razumnom roku i naveo činjenicu da samo pred Apelacionim sudom u Beogradu ima između osam i deset odsto predmeta koji na rešavanje čekaju duže od deset godina.
Kada je u pitanju javno tužilaštvo koje je samostalni državni organ, koji prvenstveno goni učinioce krivičnih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, njima se takođe građani, ali i državni organi mogu obratiti, objašnjava za 021 zamenica javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu Branislava Vučković.
Posebnu odredbu pravilnika tužilaštva predstavljaju predstavke i pritužbe koje ne podnose samo građani već i državni organi.
"Predstavke i pritužbe ne moraju samo da podnose građani, već i državni organi. Svako ko ima opravdani interes može da podnese predstavku ili pritužbu na rad javnog tužilaštva, a o toj odluci po predstavci ili pritužbi bude obavešten. Građani u pogledu svojih pritužbi i provere rada se uglavnom žale na to da odluka javnog tužioca nije u pogledu prijave koju su podneli adekvatna. Tu opet imamo određena pravna sredstva, ne mora sve da bude pritužba i predstavka na rad, tu su određeni prigovori na odluke javnog tužioca u pogledu rešavanja krivičnih prijava", objašnjava Vučkovićeva za 021.
Loša kadrovska politika najveći je problem koji koči domaće pravosuđe, smatra Željko Bodrožić. Sikimić ističe da bi sve bilo drugačije kada ne bi postojao dominantan uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudsku.
Više o ovoj temi možete poslušati u okviru kompletne emisije iz serijala "Sigurnost za budućnost", koja se emituje na Radiju 021 četvrtkom u 16, a reprizno nedeljom u 8 časova.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije. (Suzana Stojićević)
.jpg)
