Izvor: Blic, 27.Avg.2009, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obolele proteruju i iz ulice
Posle borbe sa bolešću prinuđeni
i da se bore sa diskriminacijom
Novi Sad - Članovi Udruženja lečenih od psihoze pretrpeli su pravu torturu, jer ih, gde god da su otvorili svoje prostorije, komšije nisu želele u ulici. Na još veću netrpeljivost naišli su korisnici i lekari Dispanzera za bolesti zavisnosti, koji je u ambulanti u Almaškoj ulici zatvoren ubrzo nakon što je proradio prošlog proleća. Sa negativnim reakcijama suočavaju se osobe s virusom HIV-a od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako su pokrenuli rad grupa za samopomoć. Negativan odnos prema ovakvim udruženjima, objašnjavaju psiholozi, odraz je straha od nepoznatog i posledica predrasuda njihovih sugrađana.
Članovi Udruženja lečenih od psihoze su, čim su otvorili prostorije u Ulici Olge Petrov 13 u Adamovićevom naselju su, zbog problema sa komšijama odmah morali da krenu u potragu za novim prostorom. Stanari su se već na prvu vest da će članovi ovog udruženja dolaziti u susedstvo oštro pobunili, a isto su prošli i sa komšijama na Telepu, gde nisu uspeli čak ni da se usele. Na kraju su od grada dobili prostor na korišćenje u Ulici Pariske komune 40, tamo su se, kako kažu, konačno skrasili pre dve nedelje i nadaju se da novih nevolja neće biti.
- Imali smo neprijatnih situacija jer su ljudi prilično površni, pa sam pomen psihoze stvara odbojnost, bez obzira na to što su u pitanju izlečeni ljudi. Naš posao i jeste da ljudima objasnimo da scene iz loših američkih filmova nemaju veze sa onim što mi ovde radimo - kaže predsednik Udruženja lečenih od psihoze dr Igor Stojanović.
To, međutim, ne ide baš lako zbog ukorenjenih predrasuda.
- Vlasnik kuće pokušao da objasni komšijama i to u početku uopšte nije vredelo. Dogovorili smo se da tu ostanemo najviše dva meseca i za taj period smo od neverovatne odbojnosti i uvreda komšija došli do toga da mi je najglasniji među njima čak prišao i rekao samo da se njemu obratimo ako budemo imali problema. U svemu tome nam je najviše pomogao stanodavac. Naravno, problem sa sredinom imamo oduvek, pa smo tako jednom prilikom prostor koristili samo jedan dan. Dogovorili smo se sa vlasnikom kuće na Telepu, koji nam je sutradan ipak javio da se dogovor otkazuje, jer komšije vrše pritisak na njega da im "ne dovodi ludake u kraj". Ljudi ne shvataju da oni koji dobiju otpusnu listu iz bolnice nisu opasni po okolinu. Imamo oko 7.000 članova, a uz članove njihovih porodica to je oko 25.000 naših sugrađana kojima je potrebno ovakvo udruženje - kaže dr Stojanović.
Dispanzer za bolesti zavisnosti u ambulanti u Almaškoj ulici otvoren je u maju prošle godine, a zatvoren nakon nekoliko meseci upravo zbog nerazumevanja komšija. Otvaranje dispanzera, u kojem bi se održavale radionice, gde bi zavisnici mogli da potraže pomoć ili dođu po "metadon", potreban za odvikavanje od droge, navelo je Podbarce da napišu peticiju kojom su, sa obrazloženjem da ne žele takvu ustanovu blizu škole, uspeli da ga zatvore.
- Zašto bi nama narkomani stalno šetali po ulici, tu se skupljali i dolazili po svoje doze? Mi ovde imamo decu i unuke, tu je škola i obdanište, a znamo svi na šta su drogeraši spremni da bi došli do novca. Šta naša deca od njih dobro mogu da vide? A i njima je lakše da idu u Klinički centar, koji je i prikladniji i veći, a taj deo i nije klasično stambeno naselje sa kućama - izričit je Milan H. iz Almaškog kraja.
Aktivisti Resursnog centra za osobe koje žive sa HIV-om su u okviru Ekumenske humanitarne organizacije pre mesec dana pokrenuli rad grupa za samopodršku.
- Mi smo na neki način zaštićeni od negativnih reakcija bliže okoline, jer smo grupe za samopodršku pokrenuli u okviru EHO, pa smo u Ulici Ćirila i Metodija 21. Ipak, žao mi je što ne mogu sa sigurnošću da kažem da ne bismo imali problema da smo u sve ovo ušli sami, i da smo sastanke održavali u posebnim prostorijama. Strašno je to što se čak i u glasu ljudi koji samo pozovu na telefon čuje da su naišli na izuzetno negativne reakcije okoline. O tome se razgovara i na našim grupnim sastancima i svi oni na svojoj koži svedoče o diskriminaciji koja vlada u našem društvu. Okolina ih omalovažava, iako oni ni u kom smislu nisu slabiji i manje sposobni, niti su ikakva pretnja za okolinu. To su i dalje iste osobe, sa istim željama i osećanjima, kao i pre bolesti - kaže vođa projekta otvaranja grupa sa samopodršku Milan Laketić.
Projekat "Grupe za samopodršku" počiva na razmeni iskustava i jednom vidu uzajamne pomoći osoba koje žive sa HIV-om. Organizatori ovih sastanaka navode da je cilj projekta što efikasnija pomoć osobama koje žive sa HIV-om, njihovim partnerima i porodicama, a svi zainteresovani mogu da im se jave na brojeve 6360-299 ili 064/393-19-25 ili dođu lično u Ulicu Ćirila i Metodija 21.
Strah od nepoznatog
- Problem neprihvatanja, surevnjivosti i odbojnosti okoline treba tražiti u strahu, koji je normalan fenomen ljudskog funkcionisanja. Tu je strah od nepoznatog, od nerazumevanja, ali i od različitosti i takva reakcija je u ljudskoj prirodi. U odnosu prema lečenima od psihoze, zavisnicima ili obolelima od HIV-a može se prepoznati i fenomen grupa - objašnjava psiholog Boris Popov.
