Izvor: Politika, 07.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O Predlogu statuta uskoro u Skupštini Srbije
Novi Sad – Predsednik Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je juče u Novom Sadu, u razgovoru s novinarima, da postoji verovatnoća da se Predlog statuta AP Vojvodine i Predlog zakona o nadležnosti APV nađu na dnevnom redu republičkog parlamenta već naredne sedmice.
„Ukoliko Skupština AP Vojvodine planiranom dinamikom prihvati usaglašeni tekst Predloga statuta s Predlogom zakona o nadležnostima Pokrajine, postoji mogućnost da se već do kraja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naredne sedmice prekine redovno zasedanje republičkog parlamenta i zakaže rasprava o dokumentima koji regulišu autonomiju Vojvodine”, rekla je Đukić-Dejanović koja je juče razgovarala s predsednikom pokrajinskog parlamenta Šandorom Egerešijem i predsednikom Izvršnog veća APV Bojanom Pajtićem.
Na konferenciji za novinare predsednik SPS Ivica Dačić je izrazio zadovoljstvo što je Izvršno veće prihvatilo amandmane SPS-a na ovaj najviši pravni akt Vojvodine i rekao da će socijalisti glasati za Predlog statuta.
„Naravno, podrazumeva se da tekst budućeg statuta u celini bude usaglašen sa Ustavom Srbije i ne prejudicira nikakvu državu u državi”, upozorio je Dačić.
-----------------------------------------------------------
Umalo tuča
Sednica Skupštine Vojvodine prekinuta je juče drugi put, pošto je predsedavajući Siniša Lazić oglasio pauzu od petnaestak minuta, nastojeći da tako okonča verbalni duel poslanika DS-a i Srpske radikalne stranke, prenele su juče u kasnim popodnevnim satima agencije, pred samo zaključenje ovog izdanja našeg lista.
U zažarenoj atmosferi prethodno je poslanik DS-a i predsednik opštine Bač Tomislav Bogunović zamolio kolege iz SRS-a da na sednici ne pominju, zbog njegovog odsustva, ime bivšeg gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića, nedavno puštenog iz zatvora da se brani sa slobode.
Bogunović je zatražio i da poslanik radikala Saša Santovac napusti dvoranu, posle čega se oglasio šef poslaničke grupe SRS-a Milorad Mirčić, rekavši „da ima pravde, u zatvoru bi bio on (Bogunović), a ne Knežević”.
Mirčić je čak pozvao poslanika iz Bača da se napolju, ako treba, obračunaju i fizički, preneo je Tanjug.
S. Ž.
-----------------------------------------------------------
Hiber: Statut može da ocenjuje Ustavni sud, a ne političari
„Principijelno posmatrano, u glavnim stvarima statut Vojvodine i zakon o prenosu nadležnosti Vojvodine odgovaraju intencijama koje je imao Ustav Republike Srbije”, ocenio je profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Dragor Hiber.
„Da li će u konačnom tekstu, koji tek treba da bude usvojen, neka odredba biti nesaglasna sa ustavnim tekstom, to može da kaže jedino onaj ko je nadležan za ocenu ustavnosti, a to je Ustavni sud. Sve ostalo su politički govor i politička polemika”, rekao je Hiber, koji je i jedan od autora Ustava Srbije.
On je naglasio da je neprimereno da se u političkom govoru upotrebljavaju teške reči o položaju Vojvodine, kao što su „država u državi”, „separatizam”... „Nije mi poznato da u Vojvodini postoje neke ozbiljnije seperatističke snage u odnosu na koje bi trebalo prilagoditi državnu politiku, pa i institucionalizaciju Vojvodine”, istakao je Hiber, naglasivši da se „reteruje i kada se navode primeri koji treba da potkrepe te tvrdnje”.
„Jako mnogo reči potrošeno je na pitanja glavnog grada Vojvodine. Ja bih rekao, kada bi neki novinar radio anketu na ulicama Beograda ili bilo kog grada u Srbiji ili Vojvodini, da bi od 100 građana 80 odgovorilo da je Novi Sad, glavni grad Vojvodine. To je nešto što se podrazumeva u svesti građana”, podvukao je Hiber.
On je naglasio da su mehanizmi u praćenju realizacije ovih akata već obezbeđeni u Ustavu Srbije i podsetio da republički organi mogu osporiti i staviti privremeno van snage svaki akt autonomije, ukoliko se njime krši ustav Srbije. „Dakle, ne samo kontrola ustavnosti kroz ustavno sudski mehanizam, već i posebna upravna kontrola koju vrši Vlada Srbije i saglasnost na neke zakone koje daje republička skupština, predstavljaju garanciju za to”, istakao je Hiber.
Hiber je zaključio da najveći problemi u ustavnom smislu mogu da nastupe ukoliko „organi autonomije budu takvi da shvate da su autonomna prava data njima, a ne građanima”, i da se autonomija oblikuje u jedan birokratski centar otuđene vlasti, kao što je to urađeno sa autonomijom po Ustavu iz 1974. godine.
Tanjug
[objavljeno: 08/11/2009]
