Izvor: Novine novosadske, 16.Avg.2012, 14:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novosadski enigmata kreirao svetsku zbirku anagrama

Zoran Radisavljević – glavni srpski odgonetač!
“Vraški Rus je pesnička legenda!”. “Silan hor od tri operska solo pevača u godinama!”. Koliko bi vam trebalo da odgonetnete da se u ove prve dve rečenice kriju “Aleksandar Sergejevič Puškin”, odnosno “Hose Kareras, Plasido Domingo, Lučano Pavaroti”? Anagrami koje smo naveli prošle godine su izabrani za najbolje u protekloj deceniji, i samo su neke od izuzetnih misaonih zagonetki koje su smislili naši zemljaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Novine novosadske << iz cele Srbije. Jedan od njih, višestruki šampion u ovoj oblasti, živi u Novom Sadu i napravio je neobičan poduhvat. Zoran Radisavljević je autor knjige “Svetska zbirka anagrama”, kapitalnog enigmatskog dela priznatog u celom svetu.
U Srbiji, pa i u većem delu sveta, ovakav vid umne i verbalne gimnastike se uglavnom smatra hobijem, ali neki ljudi tom “hobiju” posvete ceo život. Jedan od njih je upravo Radisavljević, enigmata po vokaciji i u duši, koji se najviše bavi anagramima. Ne samo da je predsednik i jedan od osnivača Saveza odgonetača Srbije, kao i višestruki osvajač najviših priznanja na anagramističkim takmičenjima u svetu i kod nas, nego je i autor “Svetske zbirke anagrama” – jedne od najobimnijih knjiga posvećenih ovoj enigmatskoj disciplini. U knjizi se nalazi više od 2.700 različitih zagonetki, među kojima prednjače anagrami, a zanimljivo je da je većina njih sa engleskog govornog područja. Tu su i razne verbalne zagonetke koje je Zoran sakupljao iz različitih delova sveta, kao i srpske začkoljice, za koje tvrdi da po kvalitetu idu rame uz rame sa britanskim, smatranim za bisere planetarne enigmatike.
– Mi imamo vrlo dobre anagramiste i zaista se može reći da smo u svetskom vrhu u toj oblasti. Mišljenje da je upravo engleska anagramistika najnaprednija, i možda i najpopularnija, je uvreženo, a ima više razloga tome. Naravno, to je najkorišćeniji jezik, ali i jezik koji je pogodan za “pretumbavanje” reči. Upravo zbog toga, čitavu knjigu sam tako i koncipirao da mi je 90 odsto građe na engleskom jeziku, dok je ostatak na srpskom, uključujući i anagrame iz drugih delova sveta. Naravno, tu je i moj rad – pohvalio se za Novine novosadske ovaj enigmata.
Enigmatika, ali i umetnost
Njegovu “Svetsku zbirku anagrama” preporučio je i popularni sajt “Anagrammy Awards”, koji je posvećen ovakvoj vrsti enigmatike. Radisavljević je na knjizi radio gotovo pet godina, a pomoć su mu, kaže, pružili mnogi svetski anagramisti koji su mu građu slali putem Interneta.
Nekad se anagram može napraviti za svega pola minuta, dok oni duži zahtevaju znatno više vremena, čak i po nekoliko nedelja

– Materijal sam potom sortirao u razne kategorije, pa se mogu naći anagrami iz različitih oblasti, sporta, muzike, istorije, kulture… Samom autoru važno je da uvek napravi nešto originalno. Međutim, interesantno je da se i pored silnog truda dešava da se pojavi praktično isti anagram, koji su sastavila dva različita autora, sa dva potpuno različita kraja sveta. Upravo zato, anagrame možemo smatrati nekom vrstom umetničkog stvaralaštva. Tom disciplinom se bave ljudi različitih profila, zanimanja i iskustava. Anagrami po svojoj kratkoj formi podsećaju na aforizme, a sa malo reči mogu se napraviti izuzetno zanimljivi komentari. Engleski anagramisti otišli su čak i korak dalje, pa čitave poeme uspevaju da premetnu slovima u neki drugi komentar ili formu. U mojoj knjizi je ipak zastupljena nešto kraća forma – priča Radisavljević, koji je prošle godine sastavio anagram dugačak 262 slova, sa imenima i prezimenima svetskih šahovskih prvaka.
Njegov rekord je 1.100 slova za jedan anagram. Kako objašnjava, ne postoji pravilo koje kaže koliko je autoru potrebno vremena za neki prosečan anagram, budući da se isključivo radi o inspiraciji u određenom trenutku.
Ako vam ne ide na srpskom, probajte engleski
On dodaje da je engleski najpodesniji jezik za anagramiranje, jer se abeceda sastoji od 26 slova, ne sadrži grube glasove, i sam jezik ima dosta kombinatornih mogućnosti. – Takođe u engleskom jeziku i reči su kratke tako da se on smatra najpogodnijim za jezičke zagonetke – priča Zoran Radisavljević, ističući da je kvalitet njegove knjige prepoznat, kako u svetu, tako i kod nas, ali da se od anagramistike i enigmatike ne može živeti, jer se ovaj posao, sem u slučajevima specijalizovanih enigmatskih časopisa, smatra hobijem.


Zarade nema, osim u kvizu
Ipak, sam Radisavljević, ali i mnoge druge vešte enigmate, priliku za zaradu pronašli su u popularnim televizijskim kvizovima.
– Da, nekad to ume da se isplati, naročito ako se radi o vrhunskom i potkovanom poznavaocu enigmatike. I sam sam bio pobednik kvizova “Slagalica” i “Brojke i slova”. Ipak, nisu kvizovi jedina oaza enigmatike. Ova oblast u Srbiji itekako ima svoje ljubitelje. Ja sam, recimo, glavni organizator Međunarodnog prvenstva Srbije, na kojem već 11 godina učestvuju anagramisti iz zemle i regiona. Dakle, iako nam to ne donosi neki novac i sigurnu zaradu gledamo da održimo nivo takmičenja i da ponudimo uvek nešto novo i zanimlivo. Postoji i širi krug ljubitelja enigmatike koji voli anagrame i rešava ih kroz časopise. Enigmatikom se bave zanimljivi ljudi, a u poslednje vreme posebno su interesatne logičke zagonetke kao što je, recimo, sudoku, koji bih ja, da se nešto pitam, uveo i u školsko obrazovanje, jer podstiče kreativnost i malo drugačiji vid razmišljanja. Uopšte, enigmatika je vrlo zanimljiva disciplina, pomaže u razmišljanju, podstiče na drugačije razmišljanje i na neki način ja je zaista smatram nekom vrstom umetničke kreacije – zaključuje Zoran Radisavljević.
TV kviz neostvarena želja
- Bavljenje enigmatikom omogućilo mi je, kao i drugim obožavaocima ovog hobija, da upoznamo različite i zanimljive ljude sa raznih krajeva sveta. S druge strane, imao sam priliku da se okušam i na televiziji, budući da je moj dugogodišnji poziv bio novinarstvo, na Televiziji Novi Sad, gde sam radio pre svega u informativnom programu. U toj kući pokušavao sam i da predložim ideju za produkciju jednog domaćeg TV kviza, ali ta ideja nije naišle na razumevanje ljudi koji su se tada pitali, što je svakako šteta. To mi je i ostala nekakva neostvarena želja – ističe predsednik Saveza odgonetača Srbije.
S. Nikić

Nastavak na Novine novosadske...