Izvor: Radio 021, 09.Dec.2019, 17:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novosadske "Tri zime", blistave i divne
"Svaku noć čujem glas koji zove, dođi, sreća čeka nas..."
Ljubav se desi kad dvoje ljudi u isto vreme spuste gard, kad ih čisto srce odvede do nekog drugog, istog takvog.
I umetničko delo, koje je teškouhvatljiva ljubavnička kreacija uma, desi se otprilike nekako tako: kada duh pobedi ego.
Nije to lako, još manje često.
I sa pozorištem je isto.
Kad se u njega ulazi sa figom u džepu i lažnim motivom, onda >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << gledamo uglavnom to što poslednjih godina gledamo na novosadskim scenama: kuvane špagete kojima - na sebe navučeni - reditelji i ambiciozni direktori drugoligaši, gađaju umišljene mete.
Da ima još ljubavi i istine između još malo nekih ljudi, pokaže se povremeno. Ušuškaju se u nekim skrovitim gnezdima smisla, vrednoće i radoznalosti, oazama posvećenosti, privrženosti i vere u ono što rade.
I onda se dese "Tri zime", novosadske, blistave i divne.
Na novosadskoj Akademiji umetnosti. Po genijalnom teksu Tene Štivičić, sa izvrsnim studentima glume profesorke Jasne Đuričić koja je i režirala ovo njihovo diplomsko delo.
"Tri" su "zime" autentičan primer ljubavi i odanosti onome u šta se veruje: bio to dobar tekst, svoj profesor, neko iz tehnike, ideja, kolega na sceni, junak koga igraš, ti sam, ili sve to zajedno, kao što je to izgleda primer u ovom slučaju.
Višestruko nagrađivana drama Tene Štivičić saga je o nekoliko generacija žena jedne (hrvatske) porodice u tri ključna trenutka (hrvatske) istorije: na kraju Drugog svetskog rata, devedesetih - uoči raspada Jugoslavije i trenutka uoči ulaska (Hrvatske) u EU. Kroz ove istorijske tačke prelama se i istorija običnih ljudi na eksjugoslovenskom prostoru, prikazuje geneza emancipacije žene ali i slom građanskog i prodor primitivnog mentalitera na celokupnu pozornicu ove geografije.
Studenti Jasne Đuričić igraju junake drame srčano i istinito. Bez ičeg suvišnog. Iako mladi i još nedovoljno iskusni, hodaju ovim tekstom tačno, odvažno a s poštovanjem i u maniru velikih glumačkih mustra umeju da - ovoj predstavi pripadajućim tišinama - daju onoliko vremena koliko traže, ubedljivo igraju junake, bar duplo starije od svojih godina - one kojima su Ismeta Krvavac i "Zemljo moja" bili himna u rangu državne, govore odličnim "stranim jezikom" - savladali su sve njegove kajkavske zavrzlame, duhoviti su a tokom predstave publiku neprekidno bacaju iz zagrljaja smeha u zagrljaj plača...
Tekst "Tri zime" gledali smo pre nekoliko godina u Novom Sadu u najboljoj glumačkoj postavi Hrvatskog narodnog kazališta - Nina Violić je tada "ubila", održavši glumački master klas kakav će se još dugo pamtiti, ali čista zaigranost s kojom junake Tene Štivičič igraju studenti Jasne Đuričić u svojoj diplomskoj predstavi - odlični: Aljoša Đidić, Vanja Kovačević, Ana Rudakijević, Rastko Mićić, Miloš Lučić i Bojana Milanović, izvanredni: Isidora Vlček, Stefan Beronja, Dimitrije Dinić, maestralni Nikola Knežević, Staša Blečić i Ksenija Mitrović i, van svake konkurencije, bravurozna Jovana Belović, stavljaju ovu predstavu u rang haenkaovske, a možda i za megabajt dalje...
Studenti, bravo!
Profesorki - to je najbolji kompliment.
A kolege zaposleni u novosadskim teatrima, pravac na "Tri zime".
Pelceri istine su među njima. Ne zimama, već studentima.
P.S. Za naredna igranja "Tri zime" proveriti web i FB stranicu Akademije umetnosti Novi Sad.
Autor: Snežana Miletić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
