Izvor: Blic, 13.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novosađanina raskomadali teroristi Hamasa
Novosađanina raskomadali teroristi Hamasa
Novosađanin Željko Jakov Mrvica (25) jedan je od šestorice izraelskih vojnika koji su prekjuče ujutru poginuli kada je njihovo oklopno vozilo naletelo na podmetnutu bombu u Gazi. Eksplozija je bila toliko jaka da su delovi tela bili rasuti na stotine metara unaokolo.
Arapske televizije su ceo dan prikazivale scene na kojima se vide pripadnici islamskog pokreta Hamas, koji su preuzeli odgovornost za napad, kako pred kamerama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokazuju delove tela nastradalih vojnika.
Odmah posle nesreće, izraelska armija je uspela da skloni tela dvojice vojnika koji su se nalazili u blizini vozila dok su tela preostale četvorice vojnika bila potpuno raskomadana. Izraleska vojska je tokom čitavog jučerašnjeg dana vodila žestoke borbe u Gazi čiji je cilj bio pronalazak ostataka ubijenih vojnika.
Ovo je najveći gubitak među izraelskim snagama jod od 2002. godine. Tamošnji mediji su posvetili veliki prostor poginulima, predstavljajući ih kao heroje.
Otišao pre dve godine
Prema pisanju izraelskog lista 'Harec', Željko Jakov Mrvica, u nekim izveštajima predstavljen kao Jakov Marvizi, rođen je pre 25 godina u Dalmaciji. Imao je samo 10 godina kada mu je otac umro, a on se potom sa majkom i sestrom preselio u Novi Sad.
Drugi izraleski list 'Maariv' navodi da je po završetku Više trenerske škole u Novom Sadu odslužio vojni rok u Srbiji, a zatim, pre dve godine, došao sam u Izrael.
'Voleo je postojbinu svojih predaka, voleo vojsku i želeo više od svega da služi u izraelskoj armiji. Trenirao je džudo, bio predivan čovek, voleo sport, a naročito ronjenje i planinarenje. Voleo je da radi sa decom. Bio je pravi heroj', navodi 'Maariv'.
Po dolasku u Izrael Željko se nastanio u kibucu Geva na severu zemlje gde je učio hebrejski i spremao se za vojnu službu. U kibucu su ga prihvatili Ziv i Vared Klajn, koji su i sami došli iz Jugoslavije u Izrael pre 56 godina. Život u kibucu
U razgovoru za 'Blic' Ziv Klajn, još uvek veoma potresen vestima o pogibiji Željka, kaže da su bili veoma bliski i da im je on bio kao sin.
'Još ne mogu da verujem da ga više nema. Imao je devojku Maju, s kojom je bio najbliži, a zatim smo tu bili mi. Pomagali smo mu da stane na noge i da ispuni svoje ciljeve. Rano je izgubio oca, tako da sam osetio da je u meni našao podršku koja mu je bila potrebna', drhtavim glasom objašnjava Klajn.
U Izrael je došao sam, bez znanja jezika, bez igde ikoga.
'Bio je veoma lep. Visok, jak, odličan sportista. U duši je bio čist, pošten i veoma odlučan. Nisam video odlučniju i ambiciozniji osobu od njega. Kada bi mu rekli da nešto ne može, on bi se zainatio i uvek postizao cilj koji je zacrtao', reči su Klajna.
Administrativni problemi isprečili su se Željku u ostvarenju ciljeva. Njegova glavna želja je bila da postane član najelitnije izraleske vojne jedinice, ali to po izraelskom zakonu nije bilo moguće jer je u zemlju došao suviše kasno. Pošto je u Izrael došao sa 23 godine, po propisu je u vojsku išao samo godinu dana, a ne tri koliko je obavezno za odlazak u specijalne jedinice. U njih mogu da idu samo oni koji u Izrael dođu do 17. godine. Željko se nije mirio sa tim.
'Žarko je želeo da bude primljen u specijalce. Hteo je da bude oficir. Da nije poginuo, siguran sam da bi taj cilj i postigao', kaže Klajn.
Hrabra majka
Željkova majka i sestra nekoliko puta su ga posetile u kibucu. Klajnovi za njih imaju samo reči hvale.
'Majka mu je izuzetna žena. Bili su veoma vezani jedno za drugo. Strepela je za njegovu budućnost, za njegov život, ali nikada nije htela da ga opterećuje time. Sestra je bila veoma ponosna na brata. Sećam se da je poslednji put bila kod njega za rođendan i da je s prkosom nosila njegovu kapu', kaže Klajn.
'Blic' je juče pokušao da stupi u kontakt sa porodicom nastradalog vojnika, ali nam je i iz Jevrejskog saveza i Ambasade Izraela poručeno da je porodica u velikom šoku i da trenutno ne žele da daju izjave medijima.
Prošle nedelje Željko je pozvao Klajna i Cviku Levi, koja je u kibucu zadužena za vojnike koji u Izraelu žive sami, i rekao im: 'Ako mi se nešto desi, recite mojoj devojci Maji da želim da budem sahranjen u Jerusalimu, svetom gadu. Ukoliko nije moguće u Jerusalimu, onda u kibucu Geva.'
Sahranjivanje umrlih imao veoma važnu ulogu kod Jevreja. Veruje se da osobe koje nisu sahranjene ne mogu da očekuju dolazak Svevišnjeg i da neće biti spasene. To očigledno znaju i islamski teroristi koji komadajući tela Izraelaca ne dozvoljavaju da čak ni mrtvi počivaju u miru. M. Ivanović
