Izvor: Radio 021, 24.Avg.2018, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novosađani sve stariji i hronično oboleli
Svaki treći Novosađanin ima neku hroničnu bolest, a žene se lekaru najčešće javljaju zbog tumora na dojci i materici.
Podaci o zdravstvenom stanju Novosađana za 2017. godinu pokazuju da je populacija sve starija i hronično obolela, a ni obuhvat vakcinacijom nije dostigao željenih 95 odsto. Podaci su obuhvaćeni u izveštaju Instituta za javno zdravlje Vojvodine i naći će se pred odbornicima Skupštine grada naredne sedmice.
Prosečan Novosađanin ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << oko 40 godina, kod zubara možda ode jednom godišnje, u proseku živi do 73 godine i ima velike šanse da će oboleti od neke kardiovaskularne, maligne ili bolesti sistema organa za varenje. Ovaj profil Novosađanina može da se izvede na osnovu nove analize zdravstvenog stanja građana Novog Sada, koju svake godine izrađuju stručnjaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Svaki treći stanovnik ima jednu ili više hroničnih bolesti, a izraženo je i starenje stanovništva iz godine u godinu. U gradu je stopa nataliteta nepovoljna, prirodni priraštaj je nizak (ali pozitivan), a decu rađaju žene starosti između 30 i 34 godine. Stopa smrtnosti odojčadi je niska, što ukazuje da je dobra zdravstvena zaštita majke i deteta.
Vodeći uzroci smrtnosti u Novom Sadu su hronične nezarazne bolesti (kardiovaskularne i maligne bolesti, bolesti sistema za disanje, sistema za varenje i bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma), koje čine 87,7 ukupnog mortaliteta u gradu. Kao i prethodne, i ove godine je sve više građana koji imaju bolesti mišićno-koštanog sistema, što dalje dovodi do odsustva sa posla, invaliditeta i prevremenog penzionisanja. Kada je reč konkretno o ženama, zaposlenima na odeljenju za zdravstvenu zaštitu žena najčešće se javljaju obolele od tumora i to na dojci i materici.
Vodeći uzroci oboljevanja dece su bolesti sistema za disanje, zarazne, kao i parazitarne bolesti.
Kontrola čistoće radnih površina, opreme i ruku zaposlenih u Predškolskoj ustanovi "Radosno detinjstvo" pokazala je da je od 624 kontrolisanih briseva u 10 utvrđeno prisustvo bakterija koje ukazuju na određene propuste u sprovođenju higijene u vrtićima.
Željeni obuhvat od 95 odsto vakcinisane dece registrovan je samo za BCG vakcinu. Obuhvati kombinovanom DTaP/IPV/Hib vakcinom su 92 odsto, a MMR vakcinom samo 52 odsto. Obuhvat MMR vakcinom bio je manji od 95 odsto na svim vakcinalnim punktovima doma zdravlja. Obuhvat ispod 95 odsto zabeležen je za sve revakcine.
Epidemiološka situacija u Novom Sadu prethodne godine je bila stabilna, a smrtnost niska, što je trend i prethodnih godina. Međutim, višegodišnji pad obuhvata imunizacijom MMR vakcinom imao je za posledicu epidemiju malih boginja u Novom Sadu i Srbiji, kao i prvog registrovanog slučaja smrti od morbila nakon 20 godina. Prethodnih godina je bilo čak i zastoja u centralizovanom snabdevanju vakcinama, što je dovodilo do prekida u sistemskoj imunizaciji i, na kraju, do gubitka poverenja roditelja u sistem imunizacije. Epidemiolozi preporučuju domu zdravlja i pokrajinskoj inspekciji da ubuduće mnogo bolje sarađuju kako bi se na vreme upozorili, ali i kaznili roditelji koji odbijaju da poštuju zakon u pogledu obavezne vakcinacije.
"Postojeći pad obuhvata svim obaveznim vakcinama (ne samo MMR vakcine) ozbiljno može ugroziti dosadašnje postignute rezultate u smanjenju oboljevanja od bolesti koje se mogu sprečiti imunizacijom", navodi se u izveštaju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Pojedini lekari prebukirani
Nedostatak kadra očigledan je u službi opšte medicine, polivalentnoj patronaži, a posebno u zdravstvenoj zaštiti predškolske dece, gde je broj lekara smanjen za četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu. U ostalim službama, kaže statistika, ima dovoljno lekara.
Stručnjaci smatraju da je neophodno kadrovski ojačati službu za zdravstvenu zaštitu predškolske dece, opštu medicinu i polivalentnu patronažu kako bi se održao i unapredio kvalitet zdravstvene zaštite.
"Potrebno je raditi na ojačanju svih resursa, uključujući nabavku nove i zamenu dotrajale opreme, uvođenje novih zdravstvenih tehnologija, kao i na edukaciji kadrova", navodi se u izveštaju IZJZV i dodaje da se broj zdravstvenih radnika u Vojvodini za godinu dana smanjio za skoro jedan odsto. Nezdravstvenih radnika u zdravstvenim ustanovama na teritoriji Novog Sada ima 1.696, što je smanjenje od četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Prosečan Novosađanin lekara poseti tri puta godišnje. Svaki lekar u proseku ima 37 pacijenata na dan, što je veći broj od predviđenog normativom (35 na dan).
U odnosu na prethodnu godinu, broj lekara u službi za lečenje predškolaca smanjio se za čak 27,5 odsto, što je dovelo do neadekvatne pokrivenosti ove kategorije od jednog lekara na 972 deteta predškolskog uzrasta (normativ - jedan lekar na 850 dece).
U odnosu na prethodnu godinu, i broj stomatologa u državnoj službi se smanjio za 1,6 odsto, dok se broj zubnih tehničara smanjio za 3,5 odsto. Međutim, zbog činjenice da Novosađani sve ređe posećuju državne stomatologe i okreću se privatnoj praksi, državni stomatolozi nisu prebukirani - barem tako kaže statistika.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
