Izvor: Radio 021, 06.Maj.2018, 19:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novosađani (ne)zainteresovani za elektronske knjige
Elektronske knjige sve su popularnije, kako u svetu, tako i kod nas.
Osim praktičnosti kao najveće prednosti, njihova izrada je i lakša, ekonomičnija, a obuhvata i ekološki aspekat očuvanja šuma.
Uz svakodnevni napredak tehnologije, pitanje je da li će elektronska knjiga pobediti štampanu i koliko je danas čitanje uopšte u modi?
U većini slučajeva, anketirani Novosađani smatraju da nema lepšeg osećaja od čitanje knjige sa papira, kao i da ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << vole da oči zamaraju suvišnim gledanjem u ekran. Ipak, ima i onih koji misle drugačije.
- Čitam isključivo elektronske knjige, više ne verujem u štampanu. Iako to loše zvuči, lakše mi je da malo istražim na internetu šta me zanima, nego da sebe teram da idem do biblioteke, a i koncentrisaniji sam kad gledam u ekran, jer me uspavaju štampana štiva - priča nam student Vladan Kuzmanović.
Iako je stav mnogih da je čitanje izgubilo svoju čar, profesorka srpskog jezika i književnosti, Nevena Varnica, smatra da se čitalačke navike stiču od malena i ne misli da postoji tzv. kriza čitanja.
- Poslednjih desetak, petnaest, možda i dvadeset godina, non-stop je aktuelno to pitanje krize čitanja. Jedino što niko ne kaže da kriza čitanja oduvek postoj. Uvek je bilo dece koja su čitala i one koja nisu. Da bi se to promenilo, trebalo bi da je više lektira, jer se upravo na taj način stiče navika čitanja - ističe Varnica.
Ona napominje da je sa pojavom elektronskih knjiga olakšan način pronalaženja literature za školarce i studente, ali i da mnogi ipak odlaze u biblioteku.
- Sve je više izdavača sa naslovima koji privlače mlade i čiji su štandovi najposećeniji na Sajmu knjiga, pre svega zahvaljujući brojnim reklamama i gostovanjima. Ali na kraju uvek dođemo do klasika, i srpske i strane književnosti. Postoji nada i meni to uvek vraća optimizam: deca i omladina umeju da prepoznaju dobre knjige, one koje su bitne za obrazovanje i vredi ih pročitati, bilo u elektronskom, bilo u štampanom obliku - objašnjava Nevena Varnica.
Direktor Gradske biblioteke u Novom Sadu, Dragan Kojić, smatra da su tehnološke inovacije svojevrsni izazov 21. veka pred kojim se našlo i izdavaštvo, ali da je elektronska knjiga u Srbiji još uvek relativno noviji pojam.
- Sve priče da će internet i pojava računara, pametnih telefona i čitača uticati na sudbinu biblioteka, polako su utihnule. Novosađani su uvek marili za knjigu i ta tradicija opstaje i danas. Takođe, smatram da je ključni problem elektronske knjige problem piraterije, jer se tako vrlo lako preko interneta mogu skinuti konvertori pomoću kojih se knjiga iz bilo kog formata pretvara u onaj koji vama odgovara. Time se zapravo gubi njena vrednost - smatra Kojić.
On dodaje da je broj posetilaca Gradske biblioteke znak da građani još uvek čitaju.
- Svake godine u mrežu ogranaka Gradske biblioteke upiše se veliki broj Novosađana i mnoge knjige koje su u našoj ponudi upravo su njihov poklon biblioteci. Upravo njihove posete daju smisao našoj profesiji - zaključuje Dragan Kojić.
Istraživanja su pokazala da su elektronske knjige najčitanije upravo u svojoj rodnoj zemlji, Americi, kao i da ih u proseku najviše čitaju građani od 18 do 29 godina. U Srbiji, veću popularnost još uvek uživaju štampane knjige iako se u današnje vreme čovek sve više trudi da ide u korak sa tehnologijom.
Ipak, tradicionalne vrednosti poput čitanja još uvek žive, dok je sama knjiga, u bilo kom obliku, još uvek daleko od izumiranja.
Autor: Neda Derušek - studentkinja III godine žurnalistik
