Izvor: Blic, 21.Apr.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novosađani jedu ofarban i neproveren hleb
NOVI SAD - U Novom Sadu radi više od 300 registrovanih pekara i dnevno se proizvede oko 350.000 vekni, a za samo dva proizvođača i šest tipova hleba Novosađani znaju da su ispravni i to zahvaljujući kontrolama obavljenim u Beogradu. U gradu ni udruženja potrošača, ni inspekcije ne kontrolišu kvalitet hleba, uprkos svakodnevnim pritužbama kupaca.
Prema tvrdnjama Novosađana, najčešće se događa da je kupljeni hleb gnjecav ili šupalj, da nije dovoljno pečen, u njemu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se mogu naći i gromuljice prljavog presnog brašna, a na kori i otisci prljavih prstiju. Znatno ređe dešava se događa da u samom hlebu nađu dlake, konce, bube, a udruženjima potrošača prijavljeno je i pronalaženje spajalice, šrafa, mišjeg repa i rakijske čašice.
- Pre tri godine sam ušao u market u svom kvartu na Limanu i, kao i svakog jutra, kupio hleb. Kada smo ga supruga i ja pojeli do pola, našao sam u njemu maticu šrafa. Razbesneo sam se, nazvao sanitarne inspektore, predao im hleb, a onda shvatio da se borim sa vetrenjačama. Nisam imao račun, nisam mogao da dokažem ni da sam hleb kupio u toj radnji, a kamoli ko ga je napravio. Šta sam mogao? Tu radnju obilazim, iako prodavci nisu krivi, a hleb i dalje jedem - priča penzioner Petar Todorov (71).
Stručnjaci sa Tehnološkog fakulteta u nekoliko navrata su upozorili da su ovi najekstremniji slučajevi, ali da je podjednako opasno što hleb nije upakovan, što nema deklaraciju i što se umesto raženog ili crnog hleba najčešće podmeće beli farbani hleb. I upravo farbanje hleba, prema tvrdnjama profesora Đorđa Psodorova sa Instituta za prehrambene tehnologije, najčešći je način na koji pekari varaju kupce. Ali, koji su to pekari Novosađani neće skoro saznati - inspekcija se čak i ne trudi da da obrazloženje zbog čega mesecima ne proverava nijedan uzorak hleba, a Udruženja potrošača se pravdaju nedostatkom novca.
- O tome koliko pritužbi imamo, već je besmisleno govoriti, nama se one događaju svakodnevno. Naš zahtev ministarstvu poljoprivrede da sprovedemo kontrolu kvaliteta hleba u 27 gradova u Srbiji još je bez odgovora. Samo ministarstvo, preko inspekcija, neće ništa da uradi da proveri hleb, a nama ne omogućava da se sami organizujemo. Ukoliko se to ne promeni, mi smo spremni da ove jeseni pozovemo u pomoć Evropsku komisiju za zaštitu potrošača - najavljuje Goran Papović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine, koje je prošle godine u vreme Festivala hleba pokušalo da uradi ovakvo istraživanje, ali je prepustilo pekarima da se sami prijave, što je odmah unelo sumnju u kvalitet istraživanja.
Iako su sami pekari odlučivali o tome da li će se prijaviti i kakav će hleb poslati, od šest prijavljenih samo su dva dobila prolaz - novosadski „Finopek” i zrenjaninski „Žitoprodukt”. I to ne za sve vrste hleba već samo za manastirski, salašarski i banatski hleb. Uz ovaj hleb, kao zdravstveno ispravan, može se istaći samo još proizvod AD „Hleba” čiji su bački, panonski i beli novosadski hleb budu analizirani slučajnim uzorkom zahvaljujući beogradskom udruženju potrošača i do sada su imali dobar i vrlo dobar kvalitet.
U Uniji pekara Vojvodine tvrde da je kvalitet belog hleba u Novom Sadu zadovoljavajući, a da se u crni zaista ponekad dodaju boje, ali u sasvim legitimnom postupku, koji podrazumeva bojenje sladom ili prženim ječmom. Sistem kontrola već postoji, a bio bi i delotvorniji kada bi inspektori češće svraćali, poručuju pekari, koji ne kriju i im i samima dogovara da bude razdvojeno „žito od kukolja”.
- Ono o čemu bi zaista valjalo povesti računa jeste princip dobre higijenske prakse, koji je obavezan za sve pekare. Do kraja godine, zbog uvođenja „Hasap” standarda i u tom smislu će se napraviti red, jer svi oni koji ne ispunjavaju higijenske uslove za proizvod hleba ili bilo koje vrste peciva, više neće moći da rade. Ostali će morati da poseduju dokaze o standardu i o prolazu redovne tromesečne kontrole, što i propisuje zakon. Kupcima to obezbeđuje sigurnost - kaže Milan Selaković, predsednik Skupštine Unije pekara Vojvodine.
Navike
Novosađani stari do 31 godine ili stariji od 50, koji primaju do 50.000 dinara, u proseku dnevno kupe po jednu veknu hleba. Oni će izabrati beli hleb i to će ga najčešće kupiti u supermarketu. Novosađani između 31. i 50. godine, i kojima su primanja veća od 50.000 dinara, dnevno će pojesti i više od kilograma hleba, a podjednako će se odlučivati za integralni i za beli hleb. Kupovaće ga u pekari u svom kvartu i to na osnovu ukusa. Oni priznaju da nemaju dovoljno znanja o tome kakav bi hleb zaista trebalo da bude, pokazalo je istraživanje Udruženja potrošača Vojvodine.
Uputstva za kupovinu peciva
Kako prepoznati bojeni hleb
- crni hleb se od belog razlikuje po strukturi: nije toliko penušav i sadržaj mu je gušći
- ako su na korici tamnije boje, onda je hleb veštački bojen
- stavi se parče hleba u čašu sa vodom: ukoliko je veštački obojen, videće se po tamnijoj vodi
Kako odabrati beli hleb
- ne sme biti gnjecav, nakon stiskanja mora da se vrati u prvobitni oblik
- donja kora mora da daje zvonak zvuk kada se lomi
- bilo bi poželjno da je hleb higijenski upakovan i da na pakovanju ima deklaraciju sa punim sadržajem
