Izvor: Politika, 13.Jan.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi most ugrožava tvrđavu
Ukoliko bi Petrovaradin postao saobraćajno čvorište, to bi jednu od najočuvanijih fortifikacija u Evropi udaljilo od Uneskove liste kulturne baštine
Novi Sad – Skupština Novog Sada usvojila je plan detaljne regulacije Petrovaradinske tvrđave i pored više primedbi i sugestija koje su se uglavnom odnosile na izgradnju mosta na stubovima davno srušenog mosta Franca Jozefa i izgradnju saobraćajne infrastrukture sa obe strane Dunava. Ovim planom, smatraju podnosioci primedbi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drastično se umanjuju mogućnosti da drugo po veličini utvrđenje u Evropi (posle Verdena) dospe na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, što je jedan od prioriteta grada.
Planom regulacije predviđena je izgradnja novog mosta sa četiri trake i proširenje sada delimično zarušenog tunela, kroz koji će prolaziti put. Na ovom mestu, gde sada iz Dunava samo vire tri stuba nosača, nekada se nalazio most izgrađen 1883. godine po projektu Karla Baumana, kao deo pruge Budimpešta–Zemun. Bio je dugačak 432 metra, i nastavljao se u tunel ispod tvrđave dužine 341 metar, a srušila ga je u aprilu 1941. godine vojska Kraljevine Jugoslavije, kako bi sprečila dalje nadiranje okupatora.
Novim planom, takođe, predviđeno je i uvođenje šinskog prevoza kroz petrovaradinsko Podgrađe, koje urbanisti istovremeno vide i kao atraktivnu pešačko-turističku zonu. Ovo je, međutim, u suprotnosti sa Generalnim planom grada do 2021. godine, kojim je naglašeno svođenje saobraćaja u kompleksu tvrđave na minimum. Podnosioci primedbi ne spore da bi grad planiranim izmenama dobio dosta, ali verovatno i izgubio mnogo više.
– Ukoliko Petrovaradinska tvrđava postane saobraćajno čvorište, ako se bude gradio još jedan tunel, time se ne ugrožava samo ovaj kulturno-istorijski spomenik od velikog značaja, već i stambeno naselje Liman sa druge strane Dunava, ugrožava se takođe jedini univerzitetski kamups u Srbiji, kao i stambeno naselje uz Preradovićevu ulicu – smatra predsednica društva „Suburbijum“ Bojana Karavidić.
Pored velikih problema koje bi donela gradnja pristupnih saobraćajnica, podnosioci primedbi zabrinuti su i za same lokalitete na tvrđavi. Ističu ugroženost petrovaradinske stene, šetališta ispod Jelisavetinog bastiona, ratnog bunara i arheoloških nalazišta iz perioda antike i 17. i 18. veka na izlazu iz tunela.
– Svakom građaninu je jasno šta bi se dogodilo da naše čuvene „brze pruge“ prolaze kroz tvrđavu. Agresivna šinska podloga i učestali saobraćaj u potpunosti bi rastresli objekat zidan u opeci od kraja 17. veka – mišljenje je arhitekte Sonje Stoje.
Ovako drastičnim izmenama, upozoravaju podnosioci primedbi, bio bi promenjen ukupan izgled Podgrađa i Petrovaradinske tvrđave, koja je kao kulturno-istorijski kompleks očuvana čak 90 odsto, što je zaista retkost u svetu. To bi tvrđavu automatski udaljilo od programa za zaštitu Uneska, kome je počela da se ubrzano približava nedavnim pribavljanjem originalnih mapa iz Državnog arhiva u Beču, neophodnih za izradu master plana.
Iako je idejno rešenje za izgradnju mosta već izabrano na međunarodnom konkursu – zajednički su ga uradila preduzeća DOO „Ponting“ iz Maribora, AD „Centar za puteve Vojvodine“ iz Novog Sada i DOO DDC iz Ljubljane – njegova izgradnja ipak neće početi 2011. godine kako je najavljivano. Ovogodišnjim gradskim budžetom nije predviđen potreban novac od oko 30–40 miliona evra, koji bi delom obezbedio i Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Gradske vlasti u ovoj godini neće uložiti znatnija sredstva ni u održavanje ili rekonstrukciju Petrovaradinske tvrđave. U planovima javnih preduzeća se navode samo najneophodnija održavanja zelenila i čistoće, a razlog je isti – manjak novca usled ekonomske krize.
Miroljub Mijušković
objavljeno: 14.01.2011.
