Izvor: Radio 021, 09.Okt.2016, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi Sad se odupire beogradizaciji
Beogradski region je samo u prošloj godini bio bogatiji za 16.275 ljudi, iako godinama unazad beleži negativni prirodni priraštaj, odnosno više ljudi umre nego što se rodi.
Zato beogradizacija označava jedinu šansu mladima koji napuštaju svoj rodni kraj da u prestonici nađu mogućnost za koliko-toliko bolji život.
Ni u prestonici nije idealno - i tu se teško dolazi do posla, a oni koji ga imaju strahuju da li će ga zadržati, uglavnom je i sve skuplje nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << u ostatku Srbije. Cifra od 16.275 ljudi stoga predstavlja broj onih koji su prošle godine iz raznih delova zemlje došli u Beograd. Broj onih koji su došli neevidentirani u MUP-u je, zapravo, mnogo veći.
Ubedljivo najviše građana dolazi iz Šumadije i Zapadne Srbije, a sledi region Južne i Istočne Srbije.
Novi Sad, vojvođanski Beograd
Novi Sad ne pati od beogradizacije u toj meri, zato što je taj grad za Vojvodinu ono što Beograd predstavlja za ostatak Srbije. Novi Sad, kao administrativni, privredni, univerzitetski i kulturni centar Vojvodine, jedan je od retkih gradova koji može da stane rame uz rame s Beogradom.
Zvanične statistike kažu da se prošle godine u Vojvodinu doselilo 13.266 ljudi, a u Beograd 16.275. U Novom Sadu trenutno ima 65.000 studenata, mahom iz Vojvodine. Retki su oni koji sa severa Bačke i Banata idu da studiraju u Beograd ili tamo kreću u potragu za poslom.
Slična je situacija sa Sremom i južnim Banatom. Oko polovine Sremaca iz Inđije, Stare i Nove Pazove i Pećinaca često sreću traže u glavnom gradu, a otprilike isti broj Banaćana iz Vršca, Pančeva i Kovina slede njihov primer.
U Beograd iz Vojvodine najčešće idu budući brucoši koji žele da studiraju nešto čega nema u Novom Sadu. To su Vojna i Policijska akademija, političke nauke, kao i studije japanskog, norveškog, arapskog i sličnih jezika kojih nema na Univerzitetu u Novom Sadu.
Mnogi tvrde da, ipak, nemaju para za odlazak u Beograd, jer je život tamo mnogo skuplji.
"U Novom Sadu sam iznajmila stan sa dve cimerke. Plaćamo ga 120 evra i mesečno kada podelimo sve troškove, pojedinačno nas staje oko 60 evra. To je u Beogradu nezamislivo. Jedino da živim u prigradskim naseljima, odakle mi do fakulteta treba skoro sat vremena", kaže za "Blic" studentkinja iz Rume.
Podsetimo, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se u Novi Sad u protekloj godini doselilo blizu 7.000 građana iz drugih delova Srbije. Prosečna starost onih koji su promenili prebivalište je 33,3 godine, a podaci pokazuju da su više od 40 odsto njih aktivna lica, odnosno oni koji su se preselili zbog posla.
Podsetimo još i da se povodom cifre od 7.000 novih stanovnika Novog Sada oglasio i lider LSV-a, Nenad Čanak, koji je rekao da ovaj grad ne može da izdrži toliki priliv stanovništva. Više o njegovom stavu u vezi sa ovim pitanjem možete pročitati OVDE.
Autor: Blic, 021/Foto: Aleksandar Vukićević
