Izvor: Radio 021, 20.Feb.2019, 20:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi Sad postao "servis za investitore", urbanistički planovi se kroje po željama pojedinaca
Javnih, a pre svega zelenih površina u Novom Sadu sve je manje, a i taj mali procenat ne pripada građanima, već investitorima.
Funkcionisanje grada i njegovo urbanističko planiranje tema je koja i te kako zanima Novosađane, ali je njihovo učešće u planiranju razvoja grada i potreba građana svedeno skoro pa na nulu. Kako je zaključeno na "Istinomer forumu" u utorak u Radio kafeu, kojem je prisustvovao velik broj građana, javlja se sve jača potreba da građani >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << pritiskaju nadležne da donose odluke koje su u javnom, a ne u privatnom interesu.
Poslednjih godinu dana, Novosađani su bili prinuđeni da svoje interese brane pred urbanističkim komisijama. Inicijative "Sačuvajmo Liman od betona", "Ne damo livadicu" i "Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine" samo su neke od grupa koje su građani oformili, kako bi sačuvali zelene površine i parkove od "betona", a u svom aktivizmu naišli su na velike kritike čelnika gradske vlasti. Pre svega, inicijative su osetile kako je teško dopreti do gradskih urbanista i sastavljača urbanističkih planova, kako je praktično nemoguće dati argumentovanu primedbu na planove bez pomoći advokata i drugih stručnjaka, kako se planovi mahom kroje prema željama investitora, ali i kako je obesmišljen svaki kontakt odbornika u Skupštini grada, koji načelno "brane" interese građana u ovom telu.
Predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović poručio je prisutnima na tribini "Istinomera" da je u Novom Sadu na snazi "tržište kapitalizma", ali ono za koje ni struka, a ni građani nisu bili spremni. On je naglasio da se Novi Sad pretvorio u "servis za investitore", u kojem vlada takozvani investitorski urbanizam.
"Investiranje u grad nije loše ili nužno pogrešno, ali je kod nas problem u tome što ne postoji sistemski okvir koji će investiranje usmeriti u pravcu zadovoljavanja građanskih potreba i stvaranja nekog kapitala - ne ekstra, dodatnog kapitala. Naš ključni problem je u tome što nismo uspostavili ili ne postoje kolektivni i zaštitni sistemi koji bi na adekvatan način artikulisali interes i građana i investitora. Tada bi postojala prava strategija kako se grad razvija, a trenutno na snazi imamo samo formalne strategije. Planovi se danas, pritom, menjaju lako i veoma brzo, za potrebe samo pojedinih objekata, što je neprihvatljivo i ciljani, a ne javni interes", objasnio je Jović.
Predstavnike građanske inicijative "Sačuvamo Liman od betona" čak je i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević nazvao partijskim aktivistima. On ih je javno optužio da se "kriju iza Demokratske stranke i Đilasa", iako su se građani jasno ogradili od političara. Predstavnica ove inicijative Biljana Simonović poručila je da je samo nastajanje ovakvih građanskih inicijativa dokaz da su ljudi i te kako zainteresovani za urbanističke planove, ali da se niko od nadležnih, planera i urbanista, pa ni odbornika, nije potrudio da ih upozna sa pravima, pravilima i procedurama, kako bi mogli da se uključe u rasprave, u skladu sa zakonom. Naprotiv - participacija građana je samo otežana.
"Svaki dijalog o urbanističkim planovima potrebno je otvoriti mnogo ranije i približiti ga građanima, kako bi i oni mogli da daju svoje mišljenje. Gde god da se obratite, vrata su vam uglavnom zatvorena, a mi smo samo želeli da zaštitimo naše zelene površine, parkinge, igralište i stabla koja su nam veoma značajna. Kad dođete da iskažete svoj stav na nekoj javnoj raspravi, tad je već kasno, jer su odluke već donete i tad ste dovedeni pred svršen čin. Ne smatram da su građani i komisije kojima se obraćaju neprijatelji, dve zaraćene strane - samo treba probleme rešavati kroz dijalog", navela je Biljana Simonović.
Predstavnik inicijative "Ne damo livadicu" Dejan Radosavljević poručio je su stanari Rotkvarije, u nameri da sačuvaju zelenu površinu na uglu Jovana Subotića i Kisačke ulice, iskoristili sve zakonske mogućnosti za delovanje. Ti mehanizmi su isti decenijama unazad, bez jasnih unapređenja, a čak nisu ni delotvorni.
"Od same pojave plana, javnog uvida, tražili smo službenim putem zbor građana u mesnoj zajednici, što je potpuno regularna forma, ali se svaka instanca koja je morala da reaguje oglušila. Čak nas je i predsednik Skupštine grada ignorisao, što je direktno kršenje Statuta grada. Rekao je da se bavimo politizacijom - i to je tačno, jer je kriminalna politička struktura sa investitorima preuzela sve i ne obazire se na zakonski dozvoljene mehanizme koje građani koriste. Zato imate politiku", naveo je Radosavljević.
S druge strane, Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku smatra da je u Novom Sadu gradnja partizovana, a ne politizovana. On napominje da se gase institucije političkog odlučivanja - lokalne samouprave, a situacija će biti još gora kad se izmeni Statut grada. "Živimo u investitorskim aranžmanima, u kojima ljudi na javnim raspravama dolaze zaista vrlo spremni da odbrane svoje sredine, ali ih uvek sačeka odgovor da 'grad mora da se razvija' i da su oni protiv razvoja, jer su digli glas protiv privatnih interesa", poručio je Gajić.
Slobodan Jović je dodao da je u Novom Sadu na delu "igrokaz institucija" i poretka jer se građani na sednicama komisija za planove i raspravama sve češće susreću sa političarima, a ne sa nezavisnim stručnjacima. On je dodao da u JP "Urbanizam" i nadležnoj Gradskoj upravi za urbanizam rade vrlo stručni ljudi koji žele da se zadovolji javni interes, ali je njihov uticaj ograničen.
"Kao struka, mi moramo da insistiramo da u tim komisijama sede što stručniji ljudi i da vršimo pritisak na svakom koraku, od početnih faza planiranja, da se donose dobre odluke, uz široki konsenzus i poštovanje zakona. Građanske inicijative su odličan mehanizam, treba da budu još jače i na taj način zaista će stvari moći da se unaprede u interesu Novosađana", rekao je Jović.
Dejan Radosavljević iz inicijative "Ne damo livadicu" rekao je da u komisijama za odlučivanje mahom sede ljudi iz partija na vlasti, koji imaju svoje privatne firme i biroe koje dobijaju poslove na tenderima.
"Član komisije ima firmu koja je dobila projekat budućeg uređenja celog centra Novog Sada i to je potpuni cirkus. Kad kažete nezavisna komisija - očekujem ljude od integriteta, istraživače sa fakulteta, a ne da to bude arhitekta koji dve ili tri decenije pliva u mulju koji su stvorili investitori i država. To je sramota", poručio je Radosavljević.
Spens jeste neuspešan šoping mol - jer i nije šoping mol
Predsednik DANS-a smatra da ne treba biti stručan da bi se shvatilo da će otvaranje ogromnog tržnog centra između Spensa i Merkatora - Promenade, loše uticati na poslovanje Spensa. To je, kako kaže, samo zdrava logika.
"Na snazi je zamena teza. Spens jeste loš šoping mol jer je Spens građen kao društveno-sportski centar, a ne kao šoping mol. Spens svoju funkciju kao sportskog centra i dan-danas obavlja na veoma zadovoljavajući način - to što 'Vojvodina' ne igra velike međunarodne utakmice je drugo pitanje, ali koliko samo dece i ljudi dnevno posećuje Spens? Ta cifra je sasvim adekvatna. Postoji potreba da se otvori tema Spensa, ali mi prvo rušimo objekat, pa onda smenjujemo menadžment. O ovakvim stvarima se ne priča tako što neko izađe na konferenciju pred novinare i kaže da je, na osnovu nekih podataka, zaključio da objekti treba da se ruše", naveo je Jović.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
