Izvor: Luftika.rs, 28.Sep.2019, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi Sad je dobio novi Dom kulture i svima dokazao koliko kulture nije dostojan
Prethodnog četvrtka (26. septembra) u Novom Sadu je pompezno otvoren novi Dom kulture. Samo otvaranje, tj atmosfera sa pomenutog događaja, u većini medija je bila ignorisana.
Kako je sve to izgledalo u četvrtak u Novom Sadu, opisano je na blogu Nema tih para. Utiske vam prenosimo u celosti:
U Ulici Ignjata Pavlasa, tik uz novosadsko Pozorište mladih, preksinoć je otvorena kafana pretenciozno i kvazinostalgično krštena sa „Dom kulture“, a na tematsko pitanje večeri pod nazivom >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << „Kako je propao rokenrol?“ koncertom je trebalo da odgovore Gile iz „Električnog orgazma“ i Anica Dobra sa bendom.
No, u duhu stare, dobre biznismensko-kapitalističke prakse, koja se više no uspešno sprovodi i u nečemu što se deklariše upravo kao navodna opozicija prema kapitalističkom maniru zgrtanja para, pomenuti odgovor usledio je pre otvaranja, od strane samih organizatora događaja, to jest vlasnika ovog prostora.
Na društvenim mrežama i u pojedinim medijima otvaranje narečenog „Doma kulture“ najavljeno je za 20 sati, uz familijarno podmuklu opasku da je ulaz besplatan, te da su, jakako, „na otvaranje svi pozvani“. Ne lezi vraže, pred samom kafanom, koja bi očigledno već od starta da bude više od kafane, situacija je, kao i u svim slučajevima kad se u stvarnosti testira slatkorečiva reklama, izgledala drastično drugačije.
Nešto pre zakazane satnice, pred pompezno najavljenom budućom birtijom stajalo je na desetine ljudi, naoštrenih da se druže, zabave i popiju pivo uz koju kapljicu rokenrola iz radionice veterana ovdašnje scene. Avaj, kada je i vakat od 20h došao, vrata kafane su i dalje bila zamandaljena. Doduše, samo za one koji su se pred njima gurali, ali ne i za „odabrane“ koje je nekoliko momaka iz obezbeđenja povremeno propuštalo, zahvaljujući činjenici da su odabrani „imali pozivnice“.
Kakve sad pozivnice, ako su „svi pozvani“?
Orvel bi možda rekao „svi su jednaki, samo su neki jednakiji“. Ili, u ovom slučaju, „svi su pozvani, samo su neki pozvaniji“. Kako god, princip propuštanja odabranih i pozvanih podmuklo je praktikovan i nakon više od pola sata od najavljenog otvaranja, a ljudi okupljeni pred vratima mogli su sebi da priušte da nezadovoljno gunđaju i kroz prozore gledaju kako neki bolji, vredniji i poželjniji od njih zauzimaju svoja mesta u ovom novom „bastionu andergraund kulture“ u kulturnoj prestonici na muljevitom i zagađenom dnu Panonskog mora.
Šta je posle toga bilo, iskreno me ne zanima, jer sam, kao i mnogi drugi, rađe okrenuo leđa i odbio da dalje budem ponižavan. Ono što je izvesno jeste da je čitava ujdurma oko „novog kultnog prostora“ predstavljala samo lukavu i pakosnu reklamu, tek da, za svaki slučaj, pazar ne omane ako se pozvani ne pojave.
Princip „pišaj po sirotinji“ još jednom se pokazao kao osnovno pravilo onih koji su tu samo da zgrću pare i da profitiraju pod licemernom maskom nesrećnog i silovanog „andergraunda“.
Jer parole su parole, ali para je, ipak, para.
Da se vratim na ono pitanje kojim je veče najavljeno, dakle „kako je propao rokenrol?“, te da pokušam da formulišem odgovor koji su okupljenima ponudili kafanodršci. Taj odgovor bi jednostavno mogao glasiti: „Evo, upravo ovako!“
Elem, najaviš svirku, uz besplatan ulaz i otvoren poziv za sve; propustiš prijatelje, novinare, bogatune i sve one od kojih u budućnosti možeš imati koristi; budaletine koje su, zamisli, došle da svirku čuju samo zato što su poverovale reklami, ostaviš pred vratima da se guraju kao stoka i da testiraš koliko dugo ih možeš ponižavati i zapišavati; onda ih, eventualno, utovariš unutra lopatama sat vremena kasnije, ukoliko, dakako, u kafani ostane prostora u kom se može smrdeti a da se ne vređa ničiji suptilan nos.
Drugovi i drugarice domokulturaši, rekoh, rokenrol je propao upravo tako kako ste i vi to preksinoć demonstrirali. I ne samo rokenrol. Tako je, u krajnjoj liniji, propalo sve ono što bi trebalo da svet na nogama drži: čast, poštenje, poštovanje drugoga, uvažavanje čoveka kao čoveka. Propalo je, velim, jer je, nažalost, apetit za zgrtanje para vazda bio jači od želje da svet u kome živimo bude bolji.
Rokenrol? Koga vi, brate, zajebavate?
9 neoborivih dokaza da je svet u kojem živimo otišao dovraga
