Izvor: Radio 021, 22.Mar.2021, 17:02
Novi Sad danas: Mnogo zgrada, malo lepih zdanja
Mada u Novom Sadu nikada nije građeno ni blizu koliko proteklih godina, malo je originalnih i atraktivnih zdanja, pa je za tradicionalnu izložbu "Arhitektura inventura" u Ljubljani jedva odabrano tek osam ovdašnjih vrednijih ostvarenja.
Nije sporno da se u Novom Sadu poslednjih godina gradi kao nikada u njegovoj istoriji. Samo protekle godine bilo je čak 256 gradilišta na kojima je podizano ukupno 10.530 stanova.
Lane je otvoreno 120 novih lokacija sa 5.300 planiranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << budućih "gajbi". Grad se razvija i uvećava, u poslednje vreme godišnje pristiže i po nekoliko hiljada novih žitelja, prirodno je da je potražnja za stanovima velika.
Bezbroj istih zgrada
Stoga je i gradnja tako obimna, podiže se po svim kvartovima. Od Telepa, godinama reona sa najintenzivnijom gradnjom, do prevelikog gradilišta na Jugovićevu i sve češćeg prelaska na desnu obalu Dunava, kako u Sremsku Kamenicu, tako i u Petrovaradin, gde je u poslednje dve godine cena kvadratu skočila za 400 evra.
Međutim, Novosađani, kako stručni urbanisti, tako i obični zaljubljenici u grad, već poodavno ističu da je malo atraktivnih zdanja, onih koja ostaju kao obeležja grada, markacione tačke za buduće generacije. Sve se svodi na podizanje što većeg broja stanova, na masovnu industrijsku gradnju. Cena kvadratnog metra je nekoliko godina u snažnom uzletu i stiče se utisak da investitori imaju za cilj samo dobro zaraditi - što pre i što više.
Žestoka gradnja za posledicu ima ne samo nasrtaj na svaki metar površine koja se ulagaču učini pogodnom, već i potpuno ignorisanje arhitektonske vizure grada, atraktivnosti i originalnosti samog zdanja. Zgrade liče jedna na drugu, često se i čitavi kompleksi čine kao kopije građevina iz susednog kvarta.
Potraga za lepotom
Koliko se izgubila lepota zdanja videlo se i tokom priprema za tradicionalnu bijenalnu izložbu "Arhitektura inventura" u Ljubljani, otvorenu početkom marta, a na kojoj je prikazana i savremena arhitektura u Vojvodini preko zdanja podignutih tokom tri poslednje godine. Selektor Andrej Strehovec, slovenačko-novosadski arhitekta koji godinama povezuje kulture u regionu, teškom mukom uspeo je da izdvoji osam objekata preko fotografija, mapa i planova, predstavljenih na postavci u Velikoj dvorani Cankarjevog doma.
Pre nego što se upustio u zahtevan posao odabira, selektor je svakako računao na reprezentativniji broj zdanja za prikazivanje publici bar u bližem okruženju. No, ispostavilo se da samo mali broj novih zdanja zadovoljava poprilično visoke estetske kriterijume izložbe.
Uz dosta muka, Strehovec je odabrao tek osam reprezenata. Preciznije sedam zdanja, dok je osmi pano posvećen stručnom novosadskom DaNS-u, čija je nova redakcija unazad tri godine dodatno obogatila tradicionalno kvalitetan sadržaj časopisa za arhitekturu i urbanizam.
Jednostavno, u obimnoj ponudi nije bilo više novih objekata lucidnošću projektanta ili atraktivnošću izvedbe zanimljvih i drugima.
Dva izuzetka
Tako ljubitelji arhitekture u Sloveniji mogu da vide ono najvrednije što je u poslednje tri sezone realizovano u Novom Sadu.
Tu su "House Vu", porodična kuća sa Telepa, prepoznatljiva po čipkastoj fasadi, nova zgrada RTV na Mišeluku, Naučno-tehnološki centar, Omladinska kulturna stanica u okviru "Fabrike" na Limanu 2, te neverovatno elegantno uređen enterijer "Prostora", novog mesta okupljanja u Petrovaradinu. Naručioci i finansijeri objekata su javne ustanove, umetnička udruženja i privatno lice.
Od više hiljada zdanja podignutih novcem profesionalnih investitora, samo dva su zavredela pažnju. Bolmanska zgrada na Telepu i u javnosti već primećena stambena palata na uglu Ulica Futoške i Cara Dušana sada su i pred Ljubljančanima. Nije prvi put da su se preduzeća "G.P.L. Invest" i "Erker" izdvojili među lokalnim ulagačima, a Novosađani očekuju da će im se u budućnosti pridružiti još neki ulagači.
Palate za ponos
Jer, podsetimo se, Novi Sad je decenijama unazad imao palate kojima se ponosi i koje može da predstavi i sredinama sa najvišim kriterijumima.
Malo koji grad ima sinagogu kakva je novosadska, Banovina je našla mesto gotovo u svakom udžbeniku arhitekture, dok su prve posleratne decenije obeležili zdanja "Voda Vojvodine", Poljoprivrednog fakulteta, Spomen-zbirke "Pavle Beljanski", Studija M, Železničke stanice... Kasnije su nicali bioskop "Arena", trgovina "Stoteks", Osiguravajuće društvo "Novi Sad" u Železničkoj ulici, Zavod za zaštitu prirode, itd.
Novi Sad već više od jednog veka ima čime da se prikaže. Da i danas, pored pomahnitale "industrijske gradnje", ima i arhitekata i investitora voljnih da ulože u ono čime će se dičiti i naredne generacije sugrađana videlo se i nedavno kada je privatna IT kompanija za obnovu u požaru nastradale zgrade Radničkog univerziteta odabrala vanserijski plan koje zdanju vraća izgled "Njujorka u Novom Sadu". Nadu uliva i projekat za restauraciju okoline Kulturne stanice "Svilara", autora Antala Silarda, Anice Dobranić i Marije Silađi.
Izgleda da u gradu, i pored nasrtaja grubih investitora, ipak ima spremnih da zanavek istaknu humanije, lepše lice Novog Sada i njegovih stanovnika.
Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
