Izvor: B92, 21.Jun.2010, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove metode prikupljanja dokaza
Beograd -- Sklapanje simulovanih pravnih poslova je posebna dokazna radnja koju je policija prvi put primenila u akciji "Šetač".
Srpska policija prvi put je u akciji "Šetač" primenila meru sklapanja simulovanih pravnih poslova, predviđenu Zakonikom o krivičnom postupku.
Uhapšene su dve organizovane kriminalne grupe koje su radile na teritoriji Beograda i Novog Sada. Policijski službenik registrovao je više preduzeća na čije je žiro račune uplaćivan novac, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << po nalozima osumnjičenih, a potom je sa istih računa podizan novac.
Tako je u nelegalnom prometu bilo 450 miliona dinara, a deseti deo te sume osumnjičeni su stavili u novu mašinu za pranje novca, puštanjem u legalne novčane tokove, uz pomoć „programa” za osnivanje novih preduzeća, kupovinu automobila i stanova.
Kako je u saopštenju naveo MUP Srbije, organizatori i članovi ovih kriminalnih grupa su, u periodu od 2006. do 2010. godine, izvršili krivična dela zloupotrebe službenog položaja i pranja novca, tako što su u Beogradu i Novom Sadu osnovali veći broj preduzeća na svoja ili imena trećih lica, koja se nisu bavila privrednom delatnošću, već su isključivo sačinjavala i overavala poslovnu dokumentaciju neistinite sadržine.
Na osnovu ove dokumentacije primane su žiralne uplate od oko 500 preduzeća sa teritorije Srbije, a potom podizan gotov novac. Organizatori i članovi kriminalnih grupa zadržavali su proviziju od oko deset odsto, a ostatak novca predavali vlasnicima ovih preduzeća, čime su im omogućili da izvuku gotov novac sa poslovnih računa bez plaćanja poreza.
Iznos viši od 400 miliona dinara predstavlja protivpravnu imovinsku korist vlasnika oko 500 preduzeća, koji je izvučen iz legalnih novčanih tokova.
Prikriveni islednik je registrovao preduzeća i sklapao simulovane pravne poslove sa osumnjičenima na osnovu naredbe istražnog sudije Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.
Na taj način prikupljeni su neposredni dokazi o protivzakonitim radnjama organizatora i članova ovih kriminalnih grupa, kao i vlasnika oko 500 preduzeća, koji su u cilju izbegavanja poreskih obaveza vršili uplate na račun preduzeća koje je osnovala policija.
Ministar policije izjavio je da istorijski značaj akcije „Šetač” nije u imenima uhapšenih niti u sumi novca za koju je država oštećena, nego u tome što je institut prikrivenog islednika i sklapanja simulovanih pravnih poslova prvi put efikasno primenjen u Srbiji.
"Suština primene tog instituta, koji se koristi u mnogim zemljama sveta, praktično znači da će svako ko se bavi bilo kakvim kriminalnim aktivnostima morati dobro da razmisli da li, pre nego što započne neki kriminalni posao, pred sobom ima prikrivenog islednika ili nekog drugog”, rekao je Ivica Dačić.
"Reč je o jednoj vrsti dozvoljenog oblika lukavstva policije, odnosno o zamci, čiji je mehanizam strogo propisan Zakonikom o krivičnom postupku", kaže za „Politiku” dr Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova su posebne dokazne radnje, koje naređuje istražni sudija, na zahtev javnog tužioca. Mogu se, primeniti u slučajevima krivičnih dela organizovanog kriminala, falsifikovanja i pranja novca, trgovine drogom, ljudima i decom radi usvojenja, nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija, davanja i primanja mita i zloupotrebe službenog položaja.
"Ove posebne dokazne radnje koriste se samo u najsloženijim i najkrupnijim slučajevima, kada je izvesno da bi razjašnjavanje i dokazivanje krivičnog dela bez toga bilo znatno otežano. Dakle, to je tehnika koja se u svetu ne koristi često i ne određuje se rutinski", ističe dr Škulić.
Važno je, kaže profesor, da policija ne sme da podstrekava na izvršenje krivičnog dela, nego samo da obezbedi dokaze ako ima saznanja da su osumnjičeni već činili ili pripremali krivična dela za koja im se pruža prilika sklapanjem simulovanih pravnih poslova. Svrha ove tehnike je da se lakše dokažu već učinjena krivična dela ili da se spreče ona dela koja su u pripremi.
"Posebne dokazne radnje izvršava policija, odnosno Bezbednosnoinformativna agencija. O izvršenju mere pišu se dnevni izveštaji koji se dostavljaju istražnom sudiji, zajedno sa prikupljenom dokumentacijom, ali i javnom tužiocu, ako on to zahteva. Tako je omogućen stalni nadzor sudije nad izvršenjem ove mere", objašnjava dr Škulić.
Tek kada se posao završi, BIA sastavlja konačan izveštaj za istražnog sudiju i javnog tužioca, u kome moraju biti zapisani vreme početka i završetka akcije, podaci o službeniku koji je bio angažovan i podaci o osumnjičenima, koji su bili obuhvaćeni akcijom.
Pored dokaznog materijala, u konačnom izveštaju daje se i opis tehničkih sredstava koja su primenjena, ali i ocena o svrsishodnosti i rezultatima akcije. BIA dostavlja javnom tužiocu celokupnu dokumentaciju, sve fotografije, kao i video, zvučne i elektronske zapise.
Svi dokazi do kojih je policija došla angažovanjem prikrivenog islednika i sklapanjem simulovanih pravnih poslova, mogu se koristiti na glavnom pretresu protiv okrivljenih. Zato će biti zanimljivo videti kakav će epilog akcija „Šetač” imati u Specijalnom sudu u Beogradu.
