Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noćašnja kiša zlata vredna za useve
NOVI SAD - Kiša koja je noćas pala donekle će ublažiti posledice suše na ovogodišnji rod pšenice koji će prema svemu sudeći biti manji nego lanjski, izjavio je danas Tanjugu direktor Fonda za žito Vukosav Saković.
On je rekao da bi najbolje bilo ukoliko bude još kišnih dana, nakon kojih bi se mogla sačiniti detaljnija i preciznija procena ovogodišnjeg roda pšenice.
Suša još nije katastrofalna
Žetva pšenice u Srbiji trebalo bi da počne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za oko mesec i po dana, a proizvođači su ove godine zasejali hlebno žito na skoro 100.000 hektara većoj površini nego lani, kazao je Saković.
"U ovom trenutku veoma je nezahvalno prognozirati tačan prinos i rod u celini, jer pšenica tek cveta", dodao je on.
Posle cvetanja sledi faza nalivanja zrna, rekao je Saković i dodao da će prinos, ukoliko u vreme nalivanja zrna ne bude kiše, biti "više nego katastrofalan", jer je vlaga u tom periodu neophodna biljkama.
Suša koja je poslednjih nekoliko sedmica zahvatila Vojvodinu, a područja južno od Save i Dunava nešto manje, još se ne može nazvati katastrofalnom, ali je ostavila negativne posledice, ocenio je Saković.
"Svaki dan bez padavina sa temperaturama od 30 stepeni znači nešto manji rod pšenice", upozorio je on, naglašavajući da će šteta biti delimično otklonjena, ukoliko posle noćašnje kiše i u narednih sedam dana dođe do obilnijih padavina. U tom slučaju će biti sasvim dovoljno pšenice iz ovogodišnjeg roda za domaće potrebe, a možda i za izvoz.
Na našem tržištu u vreme žetve biće, inače, oko 500.000 tona pšenice iz prošlogodišnjeg roda, kazao je Saković.
Kada je reč o najavljivanoj blokadi tržista pšenice usled viškova, on je rekao da ostaje da se vidi šta će biti, jer se stanje drastično promenilo zbog neuobičajeno malih padavina tokom aprila i prvih desetak dana maja.
U sadašnjoj situaciji ne treba previše ni žuriti sa izvozom pšenice, kazao je Saković uz napomenu da isporuka hlebnog žita na strano tržište "nije zabranjena, niti treba da bude zabranjena."
Izvoz pšenice se, inače, sada obavlja, a mesečno se plasira između 25.000 i 30.000 tona te žitarice, što ne narušava naše bilansne potrebe, kazao je Saković i dodao da se taj prehrambeni proizvod najviše prodaje u zemlje regiona - Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju.
Pšenica se, osim toga, prodaje i na Kosovu i Metohiji.
Sa kukuruzom stojimo mnogo bolje
Govoreći o cenama pšenice, Saković je ukazao da je suša koja je zahvatila ne samo Srbiju, nego i širi region, uticala na cenu hlebnog žita i u našoj zemlji.
"Cene u regionu su otišle na gore, a cena na domaćem tržištu odmah prati te izvozne cene", objasnio je Saković i dodao da se pšenica trenutno najčešće prodaje po ceni od 10,5 dinara po kilogramu, a ponegde i po 11 dinara za istu količinu.
On je ukazao i da je situacija u Srbiji, kada je reč o kukuruzu, mnogo bolja nego sa pšenicom i istakao da će i pored toga što izvoz ide dobro uoči nove berbe na našem tržištu ostati oko milion i po tona viška najvažnijeg stočnog hraniva.
Prema njegovim rečima, to će biti sasvim solidne zalihe koje mogu biti izvezene, a ukoliko se nastavi suša tada će dobro doći domaćem tržištu.
"Za razliku od pšenice, gde nam je izvoz od žetve jula 2008. godine do sada na nivou od oko 340.000 tona, sa kukuruzom stojimo mnogo bolje", kazao je Saković i dodao da je od oktobra do sada iz Srbije izvezeno 970.000 tona kukuruza.
Ukoliko izvoz kukuruza bude nastavljen ovim tempom, postoji šansa da ove godine čak bude dostignut i rekord, rekao je Saković.
"Trebalo bi da izvezemo nešto više od 1,5 miliona tona kukuruza", kazao je on i podsetio da je dosadašnji najveći izvoz te ratarske kulture zabeležen pre dve godine, kada je stranim kupcima isporučeno 1,3 miliona tona.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
