Izvor: Radio 021, 30.Avg.2020, 17:43
Niže rate kredita koji su vezani za Euribor
Oko 65 odsto vrednosti ukupnih domaćih kredita, koji su prema podacima iz jula iznosili 2.590,2 milijarde dinara (oko 20 milijardi evra), bilo je indeksirano ili odobreno u evrima, a 43 odsto njih je vezano za evropsku kamatu Euribor čiji će pad sniziti i rate u njihovoj otplati, rečeno je u Narodnoj banci Srbije.
Smanjenje Euribora trebalo bi da se odrazi i na nižu cenu novog zaduživanja u evrima.
Euribor u većoj meri utiče na kredite privredi, s obzirom na to >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << da je kod privrede veće učešće evroindeksiranih i kredita u evrima - 83 odsto, u poređenju sa kreditima stanovništvu - 44 odsto.
Inače, kamata na tromesečne međubankarske pozajmice u evrozoni, Euribor, pala je ove sedmice na istorijski minimum od minus 0,49 procenata.
U centralnoj banci Srbije navode da bi, pored nižih rata za kredite koji su u otplati, smanjenje Euribora trebalo da se odrazi i na nižu cenu novog zaduživanja u evrima, s obzirom na to da doprinosi nižoj ceni izvora za kredite u evrima.
Od kredita u evrima neki su bili odobreni po fiksnoj kamatnoj stopi, a drugi po varijabilnoj kamatnoj stopi - najviše tromesečnom ili šestomesečnom Euriboru uvećanom za odgovarajuću maržu.
Kada je reč o kreditima stanovništvu, za Euribor su najviše vezani stambeni krediti. Ti krediti su gotovo u potpunosti evroindeksirani, za razliku od gotovinskih koji su gotovo u potpunosti u dinarima i na čiji nivo anuiteta i cenu novog zaduživanja utiče promena referentne kamatne stope NBS.
U NBS kažu da pad Euribora svakako utiče na cenu kredita u Srbiji, ali i da se primećuje da je pad kamatnih stopa na kredite u evrima bio izraženiji od pada Euribora. Takvo smanjenje kamatnih stopa, navode, rezultat je nekoliko faktora: smanjenja premije rizika, kao i povećanja kreditnog rejtinga zemlje i rasta konkurencije među bankama u Srbiji.
U centralnoj banci Srbije kažu da je buduće kretanje Euribora teško predvideti, s obzirom da je u pitanju tržišna kategorija koju određuje ponuda i tražnja. Ali, kretanje ove stope najvećim delom zavisiće od politike Evropske centralne banke u narednom periodu odnosno od toga da li će ECB i dalje i u kojoj meri voditi ekspanzivnu monetarnu politiku, navode u NBS.
Takođe, ukazuju na činjenicu da je inflacija u EU već duže vreme ispod ciljane, te da EU ekonomija ne ostvaruje očekivani rast, već se govori o recesiji u pojedinim EU članicama.
U NBS napominju da trenutno tržišni učesnici ne očekuju smanjenje stope ECB na depozitne olakšice, pa se ne očekuje ni dalji značajniji pad Euribor stope, koji je u avgustu dostigao rekordno nizak nivo (-0,49% za tromesečni EURIBOR). Ipak, stimulativna monetarna politika ECB (programi otkupa hartija od vrednosti) biće na snazi u dužem periodu, uz očekivani dalji rast viškova likvidnosti banaka, pa se ne očekuje ni veći rast ovih stopa u narednih godinu ili dve.
Tako da bi do rasta kamatnih stopa moglo da dođe u slučaju većih finansijskih rizika nakon popuštanja fiskalnih mera kojima vlade zemalja trenutno obezbeđuju pomoć privredi za otklanjanje posledica pandemije korona virusa odnosno promene ekonomskog ciklusa.
Autor: Tanjug
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
