Izvor: Politika, 07.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikada nije kasno za sud
Hapšenje Gorana Kneževića podstaklo Tomislava Bogunovića (DS) da pita šta je sa mnogo imućnijim kadrovima Slobodana Miloševića
„Mihalj Kertes posle osam godina mirno šeta Bačkom Palankom, kadrira, postavlja i smenjuje u Palanci. Pankov ima veliku firmu, nije u pitanju tri i po, već 35 miliona evra i slobodno se šeta. A mi smo tu gde smo. Peti oktobar je, hvala vam”, rekao je Tomislav Bogunović na skupštini vojvođanskog odbora Demokratske stranke u nedelju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Novom Sadu.
Prilično dugo se ništa nije čulo o Kertesu, Radovanu Pankovu i Radomanu Božoviću, a Bogunović je podsetio na ove bivše visoke socijalističke funkcionere, izražavajući nezadovoljstvo postupanjem prema bivšem predsedniku pokrajinskog odbora DS-a Goranu Kneževiću. Gradonačelnik Zrenjanina uhapšen je prošle nedelje sa još deset osoba (među kojima je i poslanik DS-a u Skupštini Vojvodine Bratislav Tomić) zbog sumnje u malverzacije sa građevinskim zemljištem.
Bogunović, koji je predsednik opštine Bač, predložio je stranačkim kolegama da se upitaju gde su i šta sve imaju nekadašnji funkcioneri SPS-a. Zbog čega je to uradio? Za „Politiku” kaže da to nije učinio u odbranu Kneževića, ali" „Vidim da se velika halabuka digla oko Gorana Kneževića, koji nema ništa od toga što imaju ovi socijalisti. Ja sam hteo da postavim pitanje otkud bivšim predsednicima Izvršnog veća i visokim funkcionerima tadašnjeg režima ono što sad imaju. A Knežević treba da odgovara ako je kriv. Neka istražni organi utvrde istinu”, kaže Bogunović.
S druge strane, kako ističe, rekao je ono što je trebalo da se kaže na Skupštini PO, jer je uhapšen prethodni predsednik PO. Knežević je izabran na to mesto baš na dan kada je umro Milošević, marta 2006. godine. Simbolično je da Kneževića danas hapsi policija na čijem je čelu sadašnji predsednik SPS-a Ivica Dačić (iako se on ogradio rečima da se istraga vodila duže nego što je on ministar). „Zato sam hteo i da postavim pitanje Ivici Dačiću da li će se i on pozabaviti svojim kadrovima, za koje zna da su radili to što su radili”, kaže Bogunović.
Pored toga, kako dodaje, ako se već znalo za istragu koja je trajala godinu i više dana, visoko rukovodstvo DS-a treba da odgovori kako je moglo da se dozvoli da Goran Knežević bude predložen i izabran za gradonačelnika Zrenjanina, a Bratislav Tomić da bude kandidat DS-a za Skupštinu Vojvodine.
I dok novi predsednik PO DS-a Dušan Elezović najavljuje da će nadležni organi istražiti rad vojvođanskih čelnika u periodu kada je na vlasti bio DS, ali i pre toga, Marko Đurišić, predsednik Izvršnog odbora ove stranke, kaže da je jedan od najvećih neuspeha 5. oktobra to što nisu ostvarena očekivanja građana da će biti stvorena država koja će se obračunati sa kriminalom i korupcijom. „Nažalost, mnogi od tih slučajeva, za koje smo verovali da postoji opravdana sumnja, nikada nisu doživeli svoj epilog na sudu”, ističe Đurišić navodeći da ni sada nije kasno da se oni procesuiraju.
Željko Ivanji, šef antikorupcijskog tima G17 plus, podseća da krivična dela moraju biti procesuirana, bez obzira na to kada su počinjena, ako ima osnova za to (ali za lustraciju je kasno).
U SPS-u se ne plaše mogućnosti da neko ozbiljno počne da preispituje rad njihovih bivših funkcionera. Prema rečima Branka Ružića, predsednika Izvršnog odbora te stranke, „SPS nema razloga da se uopšte pribojava bilo čega”. Kako kaže, borba protiv kriminala i korupcije je njihova orijentacija, podsećajući da su to i ranije dokazali, hapšenjem dva svoja ministra ranih devedesetih godina.
Ako bi sada počelo ispitivanje rada predstavnika vlasti do 2000. godine, da li bi to socijalisti smatrali nekom vrstom revanšizma? Branko Ružić kaže da su „sva ispitivanja predstavnika vlasti do 2000. godine urađena uz veliku i pompeznu najavu da su praktično svi socijalisti kriminalci”.
– Ako postoje elementi za bilo kakvo krivično delo koje je neko počinio, naravno da treba da odgovara, ali građani Srbije vrlo dobro znaju da su u 99 odsto slučajeva izuzetni privrednici vodili preduzeća, koja su nakon 5. oktobra devastirana time što su uvedeni krizni štabovi i ti ljudi oterani sa tih odgovornih funkcija, a kasnije su te firme besmislenom pljačkaškom privatizacijom uništene. Ako za ovih osam godina za 99 odsto slučajeva nije utvrđeno da su uradili bilo šta protivpravno, bilo bi iluzorno da se to sada utvrdi – smatra Ružić i dodaje da sama činjenica da je neko bogat ne može biti argument za bilo kakve atake, dok se ne utvrdi da je bogatstvo stečeno na protivpravan način.
A to će, prema rečima Željka Ivanjija, biti moguće tek nakon donošenja zakona o zapleni imovine stečene izvršenjem krivičnog dela, koji se očekuje vrlo skoro.
Je li sada kasno preispitivati prošlost i ljude iz nje? Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da su neke prilike propuštene „ali možda nije kasno da se to uradi, na primer, preko raznih poreskih zakona i zahvata”.
Samo podsećanje na bivše funkcionere poput Kertesa, Pankova ili Božovića, po njenim rečima, podseća nas i na to da pravi presek s Miloševićevim režimom nije napravljen. „Uopšte nije postavljeno pitanje odgovornosti za sve što se desilo onih godina, zločini, ratovi, pljačke, inflacija" Nije samo problem to što neki pojedinci nisu odgovarali, nego što je to bio veoma loš temelj da se radi dalje”, smatra ona.
Prema njenim rečima, to je jedan od razloga, na primer, zašto se ne dozvoljava da se kontroliše finansiranje stranaka. Ili vlasništvo nad medijima.
„Jer očigledno da u nekim sferama imamo ljude koji su uz pomoć onog režima uspeli da se obogate, tako da sada mogu da utiču na procese zbog kojih je gotovo nemoguće praviti institucije pravne, odgovorne države”, ocenjuje Verica Barać.
Na pomenutom skupu vojvođanskih demokrata Tomislav Bogunović se javio za reč, kako kaže, pošto niko drugi nije želeo da govori o hapšenju Kneževića. Sa govornice je ispraćen aplauzom, da bi mu kasnije stiglo i mnoštvo poruka od visokih funkcionera stranke, bivših ministara, pokrajinskih sekretara i drugih stranačkih kolega, zbog čega je uveren da 90 odsto ljudi u stranci misli kao on. „To znači da sam u neku ruku bio u pravu, ili sam jedini imao hrabrosti da nešto kažem”, ističe Bogunović.
-----------------------------------------------------------
I Bogunović osuđen zbog zloupotrebe
Inače, i sam Bogunović široj javnosti je poznat po sudskom slučaju zbog dve zloupotrebe službenog položaja. On je 2006. godine osuđen na jedinstvenu kaznu od sedam meseci zatvora, uslovno na dve godine, koju je početkom 2007. potvrdio i Okružni sud u Novom Sadu. Bogunović se žalio na tu presudu tvrdeći da budžet opštine Bač nije oštećen ni za dinar od 26. oktobra 2000. kada je preuzeo prvi mandat, ali, kako kaže, još nije dobio nikakvo rešenje, pa je taj slučaj formalno još u postupku.
Na pitanje da li je njegovo istupanje možda motivisano i strahom da bi on mogao biti sledeći, Bogunović kaže da nemaju zašto da dolaze po njega. „Ne štitim nikoga i prihvatam da i ja odgovaram ako sam za nešto odgovoran, otvoren sam za sve”.
-----------------------------------------------------------
Zagubljene krivične prijave?
Budžetska inspekcija Ministarstva finansija je 2001. godinepokrenula oko 40 postupaka protiv stotinak viših i nižih državnih funkcionera zbog zloupotrebe službenog položaja od 1996. do 1999. godine. Oni su se teretili, prema rečima tadašnjeg ministra finansija Božidara Đelića, da su u tom periodu, pored ostalog, iz budžeta nezakonito potrošili 179.526.242 marke, a nenamenski još 216.328.918 maraka iz državne kase.
Na spisku su bili, između ostalih, bivši potpredsednici Vlade Srbije Milovan Bojić i Vojislav Šešelj i bivši ministri Branislav Ivković, Jovo Todorović, Ivko Đonović, Borislav Milačić, Aranđel Markićević, Dragoljub Janković, Zoran Krasić, Dragan Todorović, Slobodan Čerović, Leposava Milićević, Željko Simić. Prijave su podnete i protiv potpredsednika nekadašnje savezne vlade Nikole Šainovića, bivšeg direktora Fonda za zdravstveno osiguranje Nenada Đorđevića, bivšeg načelnika resora javne bezbednosti u MUP-u Srbije Vlastimira Đorđevića, ali i protiv Zorana Anđelkovića, Veljka Odalovića, Bratislave Bube Morine, Milutina Mrkonjića.
Krajem 2002. godine Đelić se požalio da još ništa nije bilo procesuirano, a sada se malo ko toga i seća.
Željko Ivanji iz G17 plus kaže da bi javnost morala da zna da li su te prijave odbačene ili ne.
„Tako je i u slučaju ’Mobtel’, za koji tvrdim da je bilo krivičnih dela i podneto je 50 krivičnih prijava. Sam sam podneo krivične prijave protiv Bogoljuba Karića i ljudi koji su radili u ’Mobtelu’ u to vreme i za tri godine nemam informaciju šta je sa tim bilo. Imam informaciju da su istražne radnje potrajale zbog veštačenja koje je komplikovano. Jeste komplikovano, ali tri godine je previše. Hoću da sam načisto da li sam u pravu ili ne. To podrazumeva i moju odgovornost ukoliko sam tvrdio nešto što nije tačno”, ističe Ivanji.
Jelena Cerovina – Biljana Baković
[objavljeno: 08.10.2008]
