Izvor: Politika, 13.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije nemoguće, ali je teško ostvarivo
Novi Sad – Pre samo četiri, pet godina Novi Sad je bio u vrhu većih evropskih gradova kada je reč o broju novoizgrađenih stanova u odnosu na broj stanovnika. Međutim, kako je vreme odmicalo i stanogradnja je polako gubila na intenzitetu, a firme propadale, tako da su opstali samo najjači, najkorektniji i najkonkurentniji graditelji u poštovanju rokova i cenovnoj kalkulaciji.
Najstarija i najuglednija novosadska građevinska firma ,,Budućnost”, koja je do sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izgradila oko šest hiljada stanova i skoro sva najimpozantnija zdanja u gradu, opstala je, pored ostalog, i zahvaljujući umerenim cenama kvadrata u stanogradnji.
Direktor ,,Budućnosti” Dragomir Bajilo, kaže, međutim, da je relativna definicija šta je to umerena cena.
– Izgleda da pri tome svi misle na našu izvođačku cenu i, naravno, ozbiljno greše u kalkulacijama. – Jer, iako to možda neki skrivaju kao poslovnu tajnu, ja ću vam otvoreno reći da je izvođačka cena stanova koje i sada gradimo manje-više oko 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, računajući i izradu projekta objekata, pri čemu se podrazumeva ugradnja opreme osrednjeg kvaliteta. Međutim, konačna cena se penje mnogo više, bez mogućnosti da mi na to utičemo. Naravno, na nju utiče cena obično starih kuća koje moramo da kupujemo, pa potom rušimo kada gradimo u već naseljenom delu grada, a da ne govorim o takozvanim komunalijama, od vodovodne i kanalizacione mreže i priključka na sistem grejanja, pa do troškova priključenja na elektrodistributivnu mrežu.
Naš sagovornik kaže da je tržišna cena kvadrata od 500 evra moguća jedino ako se stanovi grade na ledini, odnosno gradskom građevinskom zemljištu koje bi lokalna samouprava ustupila bez naknade, a investitor bio oslobođen i svih troškova već pomenutih takozvanih komunalija.
– To je jedini obrazac koji može omogućiti pomenutu cenu. Ali, moje iskustvo ukazuje da je nezamislivo da se gradska vlast odrekne komunalija, odnosno naknada i taksi koje ubiraju Zavod za izgradnju grada i javna komunalna preduzeća. Pa, to puni budžet, ne znam kako bi tada bilo koji grad, pogotovo oni veći, funkcionisao i ostvarivao svoje funkcije. Da ne govorim o elektrodistribucijama koje su republička preduzeća i niz peripetija u postupku usaglašavanja merila u snabdevanju strujom – ukazuje Bajilo.
A na naše pitanje da li ima mogućnosti da se donekle snizi i izvođačka cena koja je i sada oko 500 evra po kvadratu, direktor ,,Budućnosti” ukazuje:
– Ne tvrdim da ne može nimalo, ali to zavisi od čitavog lanca proizvođača građevinskog materijala i opreme. Njihovi proizvodi najviše učestvuju u formiranju te izvođačke cene. Onda se, naravno, ne može očekivati opremanje italijanskim pločicama, prvoklasnim parketom i slično. Kada je reč o mogućnosti sniženja cene samog izvođenja radova, nije realno očekivati mnogo. Svi znamo da su plate građevinskih radnika na samom dnu liste zarada u državi.
S. Živković
[objavljeno: 14/03/2009]
