Izvor: Radio 021, 02.Jul.2018, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevreme obralo rod
Kako protivgradnim raketama nije moguće u celosti se zaštititi od gradonosnih oblaka, neophodno je u sistem odbrane od nepogoda uključiti podizanje zaštitnih mreža i osiguranje useva.
Piše: Živan Lazić
Odavno nije bilo toliko kiše i tamnih oblaka, kao ove sezone. Smena ekstremno toplih i izuzetno kišovitih dana ometa uzgoj poljoprivednih useva.
Da nevolja bude veća, učestali su i ledeni oblaci, pa je voće i povrće dodatno ugroženo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 <<
Bolji lanseri, šteta veća
Nedavno je led "oberbio" dobar deo useva, a nevreme je samo u epicentru, okolina Topole, načinilo štetu od preko 20 miliona evra. Utučeni seljaci ljuti su na Republički hidrometereološki zavod i njegovu, po njihovom mišljenju, neefikasnu Protivgradnu službu.
Na obližnjoj planini Bukulji nalazi se jedan od trinaest centara u Srbiji specijalizovanih za borbu protiv grada na lokalnom području, prošle godine pojedine stanice sa ovog lokaliteta snabdevene su novim lanserima i raketama, automatski povezanih sa centralnom sobom na Bukulji, gde se sve kontroliše i prati tok oblaka i pritiskom na dugme, direktno lansira raketa.
Za nekoliko godina ceo protivgradni sistem u republici bi trebalo da bude slično automatizovan, dok će se uloga seljaka priučenih da usmeravaju i ispaljuju rakete, decenijama oslonac službe, ubuduće svesti na, nakon ispaljivanja, stavljanje novih raketa u lansere.
Seljaci ne veruju ministru
Poljoprivednici su mnogo očekivali od modernih uređaja koje, jedini na Balkanu, odnedavno proizvodi kruševački "Trajal". Testiranja pokazuju odlične rezultate, pa seljaci pomisliše da su se ugradnjom novijih lansera kompletno rešili opasnosti sa mračnih oblaka.
Ipak, već u prvoj sezoni poboljšane raketne odbrane zadesila ih je nedaća naneta grudvama veličine trešnjinog ploda. Smatraju da protivgradna služba nije odgovarajuće reagovala.
Nisu ih razuverili ni resorni ministar Nedimović, još manje premijerka Ana Brnabić, koji se, brže- bolje, uputiše u nevremenom opustošeni kraj. Nije vredelo pominjanje silnih ispaljenih raketa, seljaci ostadoše pri sumnjama o lošem reagovanju Protivgradne službe.
Deset atomskih bombi
Sa druge strane Jugoslav Nikolić, direktor RHMZ, ne spori da u delovanju protiv grada povremeno ima propusta u usaglašavanju rada sa srodnim službama iz susednih država, te izostaje optimalan efekat zajedničkog dejstva sa više lansirnih stanica na teritoriji kretanja oblaka.
Naglašava da je oblak koji je naneo štetu bio izuzetno ledonosan, a u Srbiju je već stigao sa formiranim grudvama. Smatra da protiv ovakvog oblaka teško može da se deluje raketama.
Taktika u borbi protiv oblaka se zasniva na onemogućavanju kristalizacije velikih grudvi leda. Energija koju emituju takozvani superćelijski oblaci je ravna energiji deset atomskih eksplozija i formirane grudve je nemoguće razbiti.
Padaju na zemlju i prolazeći kroz niže, toplije slojeve atmosfere se tope. Ako su suviše velike ne stignu da se otope u celosti i na zemlju (useve) padaju ledene bobice.
Sprečena mnogostruko veća šteta
Rakete lansirane sa zemlje raspršavanjem mini čestice srebro-jodida podstiču kristalizaciju mini-grudvi. Pri padanju ledene kugle se, usled malog obima, u celosti otope i na zemlju padnu kao kišne kapi.
Strategija se zasniva na sprečavanju stvaranja velikih grudvi. Protiv oblaka koji su već formirali krupne grudve, projektili su nemoćni.
Crni i ekstremno gradonosni oblaci su zahvatili Srbiju i nije vredelo što je tog dana u celoj republici ispaljeno 1.167 raketa, više nego ikada ranije. Samo protiv oblaka koji je uništio rod u okolini Topole lansirano je blizu 300 raketa, a pucalo se sa svih stanica pod kontrolom centara na Bukulji i u Užicu.
Nikolić napominje da je od pucanja bilo velike koristi, sprečeno je formiranje velikih grudvi leda nad mnogo širim područjem, a da je izostalo šteta bi bila i pet, šest puta veća.
Kao Ameri
Čemu nas uči sve češće gradonosne štete?
Osvrnimo se. Videćemo da je u istom naletu gradonosnih oblaka led veličine teniske loptice uništio rod na uočljivo većim područjima Hrvatske i Slovenije.
Uostalom, ni Amerikanci sa svom vodećom tehnologijom ne uspevaju da spreče slične nepogode. Efikasnost njihove protivgradne službe je 40 odsto, ne mnogo iznad učinka Protivgradne službe u Srbiji.
Socijalizacija seljačkih gubitaka
Metereolozi tvrde da su vremenske neprilike poput zemljotresa; još dugo naše znanje biće dovoljno samo da umanji posledice, ne i da spreči ovakav tip nesreće.
Upotreba raketa dosta pomaže, ali ne bi smeo biti jedini način borbe protiv ledenih grudvi. U svetu se odavno koristi ciljno osiguranje useva i izgradnja zaštitnih mreža na zasadima sa agrarnim kulturama veće vrednosti, sa kojih je moguće dovoljno profitirati da se isplati nadkrivati ih.
Na dejstvo raketama može se gledati kao na pomoć društvene zajednice poljoprivednicima, radi prevencije od štete i zaštite useva. U tom smislu, reč je o socijalizaciji potencijalnih seljakovih gubitaka.
Samobezbeđenje od nepogode
Nije sporno da je poljoprivednoj proizvodnji potrebna šira solidarna pomoć, međutim, ne bi se nikako smela zaboraviti obaveza seljaka da načinom uzgoja i poslovanja i sam učini što više na prevenciji.
U svetu se tom smislu postavljaju zaštitne mreže, čime se čuva sam rod. Reč je o, za sada, skupoj tehnologiji, pa se postavlja samo nad parcelama sa vrednijim agrokulturama, sa kojih se mnogo više profoitira. Kod nas su najčešće nad voćnjacima.
Nije ekonomski podsticajno da se seljak oslanja samo na socijalizaciju gubitaka. Neophodno je i da sam čini sve što je u njegovoj moći da izbegne, umanji ili nadoknadi eventualne gubitke.
Jedan od načina je i osiguranje od različitih formi nevolje, među njima i grada. Time seljak, kakva je praksa na Zapadu, sam, uplatom godišnje premije, obezbeđuje bar delimočnu nadoknadu.
Jedino u tom slučaju ima ekonomske logike i društvenog opravdanja za pomoć šire zajednice u slučaju da paora zadesi nepogoda.
Autor: Živan Lazić
.jpg)
