Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Nov.2008, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neurastenija - najčešći oblik neuroze

NOVI SAD - Smatra se da je neurastenija najčešći oblik neuroza. Neurastenija se manifestuje nervnom slabošću sve do potpune iscrpljenosti snaga.

Uzrok je nepoznat, mada se smatra da su predisponirajući faktori genetska predispozicija, stres i uzrast između 20 i 55 godina i muški pol.

Kod neurastenije se aktiviraju potencijalna žarišta infekcija, pojavljuju se problemi sa holesterolom, čirom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.

Ova bolest je svojevrsni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << katalizator koji otkriva somatsko obolenje. Portret neurasteničara se uvek oslikava na isti način: radi se o eksplozivnom, razdražljivom karakteru, koji lako plane, koga izdaju nervi ili potpuno suprotno, o apatičnom čoveku, uvek spremnom da zaplače, koji oseća hronični umor i iscrpljenost svih životnih snaga.

Usmerenost na okolinu

Interesantno je, međutim, sledeće: povećana razdražljivost i eksplozivnost neurasteničara nisu usmereni prema sebi, već isključivo prema onima koji ga okružuju.

Takvog čoveka svi i sve razdražuje, on često postaje kapriciozan, lako se razgnevi i razjari. Karakteristična je napetost, opšta slabost, brzo umaranje, nervoza, slaba koncentracija, poremećaji spavanja, nedostatak interesovanja, pritisak u glavi, osećaj bola koji se vezuje za različita mesta u telu, malaksalost, znojenje, tahikardija, zujanje u ušima i slično, piše sajt „Stetoskop".

Podtipovi

Gastrointestinalna neurastenija ide uz mučninu, povraćanje, nadustost trbuha, smenjivanje opstipacija (zatvora) i proliva. Za kardijalnu su karakteristične palpitacije (lupanje srca) i oštar bol u grudima.

Uz opšte karakteristike javljaju se i sledeći simptomi.

Cerebralnu neurasteniju prate glavobolje, nesanica, hronična iznurenost, anksioznost, zabrinutost i kontinuirani osećaj imora.

Spinalna se manifestuje bolom u leđima, izmenjenim senzibilitetom u vidu paljenja, peckanja i osećaja jeze.

Lečenje



Prva metoda lečenja je kognitivna bihevioristička terapija.

Drugi je pristup uzimanje lekova (amitriptilin, efeksor, buspiron), često u obliku jednog od antidepresiva koji deluje na hemijske reakcije u mozgu.

Medikamentozna terapija primenjuje se uz psihoterapiju, a nikako umesto nje.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...