Izvor: Radio 021, 13.Maj.2020, 20:04
Neprijavljeni radnici izuzeti iz svih mehanizama pomoći, rad "na crno" decenijski problem
Od 3. januara 2019. do 6. maja ove godine, inspektori rada u Srbiji su kod 4.150 poslodavaca pronašli zaposlene "na crno", od čega je 212 prekršaja učinjeno u Novom Sadu, a protiv 151 poslodavca podnete su i prekršajne prijave, objavljeno je na sajtu Ministarstva rada.
Ovo su samo poslodavci uhvaćeni na delu, dok je stvarni broj zaposlenih bez ugovora u Srbiji mnogo veći. Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i profesor Fakulteta političkih nauka dr Zoran >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Stojiljković kaže za 021 da se podaci zvaničnih institucija koje registruju samo uplaćene doprinose, izuzetno razlikuju od realnog stanja.
Kako je 021 ranije pisao (OVDE) za manje od mesec dana od uvođenja vanrednog stanja u Novom Sadu se na evidenciju javilo više od 400 ljudi koji su ostali bez posla, ali to su samo oni koji su bili i formalno zaposleni.
Najviše neprijavljenih radnika radi u sektorima trgovine, građevinarstva, ugostiteljstva i drugih uslužnih delatnosti.
Razlika između zvaničnih brojeva i onih realnih posebno dolazi do izražaja u vreme epidemije kao i posle nje, jer su neprijavljeni radnici izuzeti iz svih mehanizama državne pomoći, osim pomoći od 100 evra koja se daje svakom punoletnom građaninu Srbije.
Foto: Medija centar
"Osnovni problem je što ove vrste evidencije i pomoći vode računa o onima koji su zaposleni na određeno i neodređeno vreme i ti pokazatelji su vezani za njih. To praktično ne obuhvata sve vrste ugovoraca, angažovanje preko agencija, sivu zonu ekonomije i izgubljene prihode u njoj, tako da je to neki broj koji užasno varira od par hiljada, početno je bilo desetak hiljada koji je smanjen zbog najavljenih mera i podrške onima koji ne otpuštaju više od deset odsto, do recimo pokazatelja koje imate u istraživanjima gde je na velikom uzorku 12 odsto ljudi reklo da su izgubili prihode i posao, što bi na ukupan broj zaposlenih bilo negde oko 150 do 170 hiljada ljudi. U odnosu na ove cifre, to treba množiti najmanje sa pet, s tim da je udeo onih koji gube posao daleko veći među onima koji rade na nesigurnim poslovima", navodi Stojiljković i dodaje da su zaposleni na određeno i neodređeno, bar u nekom smislu zaštićeni.
"Podaci ne pokazuju najugroženije grupe, koje su dosta brojne i ne vode računa od 400 hiljada ljudi koji su se vratili u zemlju, po analizama ekonomista oko 170 hiljada su oni koji su izgubili nesigurne poslove u inostranstvu i koji će neko vreme dok ne izađu iz recesije evropske ekonomije ostati ovde", ističe on.
Ne spori da su mere koje su napravljene obimne, ali smatra da nisu specifične, konkretizovane i dugoročne.
"Problemi će se javljati kada prođu tri meseca i izbori i oni će morati da se reše. Ne vidim kako će se to rešiti u delatnostima koje su pogođene padom tražnje i komunikacija poput hotelijerstva i turizma, koji žive od toga kolika je potražnja", smatra Stojiljković.
U tom smislu, mišljenja je da mere moraju biti trajnije i usmerene na posebno pogođene sektore, jer nekim firmama promet nije opao za vreme pandemije, dok drugi sektori nisu sigurni kako će funkcionisati i nakon prva tri meseca.
"Postoji mogućnost da će se neki okoristiti tim sredstvima, a da im nisu bila neophodna", ističe naš sagovornik.
Rad "na crno" jeste naročito izašao na videlo u poslednjih nekoliko meseci, ali to je problem koji je u Srbiji već dugo prisutan. Po Stojiljkovićevom mišljenju, jedan od razloga je što država pokušava da ga reguliše pretežno sankcijama, umesto kombinacijom sankcija i podsticaja.
"Mi imamo politiku kada imamo takozvane socijalno odgovorne vlade koja radi u interesu kapitala, što pokazuje odsustvo svakog progresivnog oporezivanja. Vi oporezujete najmanje zarade, činite rad skupim i tako ga terate u zonu sive ekonomije. Ako biste recimo podizali neoporezivi deo zarada do nivoa minimalca, vi biste taj rad učinili jeftinijim, mogli biste da povećate tražnju i da regulišete i da stvari rešavate kod najbahatijih inspekcijama i sankcijama, a da svakog normalnog napravite ambijent da nema razloga da to tako radi", zaključuje Stojiljković.
Lalošević: Rad "na crno" razara zdravo ekonomsko tkivo i predstavlja izvor socijalnih konflikata i političke nestabilnosti
Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Vladimir Lalošević ocenjuje da "rad na crno razara zdravo ekonomsko i društveno tkivo i predstavlja izvor industrijskih i socijalnih konflikata i političke nestabilnosti".
"Posledice su višestruke i negativne za sve: za državu to su umanjeni prihodi budžeta i fondova socijalnog osiguranja, za privrednike koji poštuju zakon to je izloženost nelojalnoj konkurenciji i smanjenju tržišta, za radnike angažovane kroz rad na crno to je nezaštićenost (bez socijalnog osiguranja, bez pravne zaštite, bez primena mera bezbednosti i zdravlja na radu...). U takvim slučajevima se javlja destrukcija ljudskog faktora (npr. visokokvalifikovani radnici se bave švercom), a javlja se i negativan uticaj na moralnu i socijalnu strukturu društva (tolerisanje nelegalnog- kad mogu drugi zašto ne bih i ja, a ponekad i kriminalnog delovanja)", priča Lalošević za 021.
Kako navodi, ključni generatori ove neformalne ekonomije su previsoki porezi i doprinosi i visoki i nepredvidivi troškovi poslovanja.
"Mi u Uniji poslodavaca Vojvodine smatramo da su najvažnije mere koje bi dale značajne rezultate: smanjenje poreza i doprinosa na zarade, progresivan način oporezivanja zarada uz smanjenje stope poreza i doprinosa na najniže zarade (smanjenje opterećenja niskih zarada u radno intenzivnim granama kao što su tekstilna i metalna industrija), smanjenje i pojednostavljenje fiskalnih i parafiskalnih opterećenja", smatra i dodaje da je ključan i razvoj društvene svesti o posledicama neformalne ekonomije.
Foto: Unija poslodavaca Vojvodine
Neophodne su, tvrdi, i stimulativne i kaznene mere za poslodavce, ali i promena odnosa države prema privrednicima. Nezaobilazan preduslov za postizanje konsenzusa o politici ekonomskog i socijalnog razvoja i merama za suzbijanje neformalne ekonomije je jačanje socijalnog dijaloga.
"Borba protiv nelegalnog i neprijavljenog rada, tiče se svakog građanina Srbije, jer svaki dinar utajenog poreza znači manja ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, infrastrukturu, javne usluge i sve ono što čini jednu zemlju dobrim mestom za život. Poseban značaj ima socijalni dijalog na lokalu, gde se konstruktivnim dijalogom vlasti, privrede i zaposlenih može dogovoriti sprovođenje gore navedenih mera za smanjenje rada na crno. Imamo izuzetno pozitivan primer Socijalno-ekonomskog saveta opštine Stara Pazova, gde privrednici i predstavnici sindikata idu zajedno u srednje škole i razgovaraju sa učenicima o štetnosti rada na crno i uopšte o sivoj ekonomiji. Kada ti mladi, nakon završenog školovanja, uđu u svet rada, sa znanjem o štetnosti rada na crno, sigurno će teško pristati na takav vid rada", naglašava Lalošević.
Kako zaključuje, presudan faktor u suzbijanju ove pojave je opšti društveni sporazum poslodavaca, radnika, građana i državnog aparata.
Autor: Dragana Prica Kovačević - dragana@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
