Izvor: B92, 11.Mar.2011, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neobrazovanima težak put do posla
Novi Sad -- Mada je zbog armije od blizu milion nezaposlenih teško poverovati da, čak i kada bi sada došli mnogi strani investitori, kvalifikovane radne snage ne bi bilo.
Ipak, istina je upravo takva. Naime, ključni problem nezaposlenosti u Srbiji je nizak obrazovni nivo nezaposlenih.
Čak trećina onih koji su danas zvanično na evidenciji nezaposlenih nema završenu ni srednju školu i praktično su bez ikakve kvalifikacije. Ne samo to već je ogroman broj i onih koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nemaju ni osnovnu školu.
Kada se tome doda da naše obrazovanje još uvek školuje zanimanja za koja već godinama ni ovako slaba srpska privreda nema potrebe, jasno je da bi strani i domaći privrednici sa savremenim mašinama imali veliku muku da nađu kvalitetnu radnu snagu.
Niko neće posao daleko od kuće
Problem predstavlja i činjenica da je u Srbiji fluktuacija, odnosno pokretljivost radne snage, na izuzetno niskom nivou. Oni koji su i po nekoliko godina na evidenciji nezaposlenih nisu spremni na to da prihvate radno mesto u drugom gradu, odnosno opštini, i da putuju na posao. I to je suprotno evropskom trendu jer tamo većina zaposlenih svakodnevno putuje do radnog mesta i po dvadesetak i tridesetak kilometara, pa i više, i tamo se to čak i podrazumeva. S druge strane, Zakon o radu dozvoljava svakom gazdi da svog zaposlenog pošalje u ogranak firme i do 100 kilometra od mesta prvog zaposlenja, a ako on to odbije, dobija otkaz.
Podaci pokazuju da svega oko šest procenata populacije u Srbiji ima fakultet, dok zemlje EU imaju više desetina procenata visokoobrazovanih s tedencijom stalnog porasta.
No, mada imamo mali procenat visokoobrazovanih u celokupnoj populaciji, ipak na evidenciji nezaposlenih ima 45.000 onih s fakultetskom diplomom, ali pretežno onih profila koja se već nekoliko godina manje traže, dok nam istovremeno manjkaju fakultetski obrazovani stručnjaci profila koji su i traženi i dobro plaćeni.
Osim visokog procenta nekvalifikovane radne snage, problem Srbije je i nepostojanje motivacije onih koji nisu na vreme završili školu da se sada zarad zapošljavanja dokvalifikuju ili nauče neki zanat od kojeg bi mogli izdržavati sebe i porodicu.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović ističe da je veoma teško zaposliti nekoga ko nije završio srednju školu jer oni, po pravilu, nemaju dovoljna znanja ni veština da obavljaju poslove, a pokazali su i da nisu dovoljno motivisani da rade na sebi.
Odbijanje da se usavršavaju i uče pogotovo je izražena kod starijih nezaposlenih, a upravo su oni platili najveću cenu tranzicije jer su prvi proglašeni tehnološkim viškom. Oni su u prošlim vremenima bili dobri radnici, ali na mašinama koje se više ne koriste, a za nove koje su uvezene niti imaju znanja niti mogu brzo da se na njih priviknu.
Kako je ponuda radne snage na tržištu velika, nijedan poslodavac nije spreman na to da plaća radnika koji će tek učiti da radi već uzima onog ko to već zna.
