Izvor: Blic, 12.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemamo novca za zdravu ishranu
Junećeg i telećeg mesa na mojoj trpezi odavno nema. Uostalom kao ni sira, suhomesnatih proizvoda, sezonskog voća i povrća, sokova. Za doručak i večeru obično spremam uštipke, palačinke ili pite, uz koje deci obavezno služim mleko ili jogurt, dok za ručak najčešće skuvam čorbu od povrća u koju, umesto mesa, stavljam kocku za supu, da zamiriše. Tek povremeno nas iznenadim piletinom ili ribom, kao i jabukama. Za ostalo jednostavno nemam novca, priča Stojanka R. iz Novog Sada. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Da se slične priče mogu čuti i u ostalim delovima Srbije, može se zaključiti po poslednjim podacima o potrošnji osnovnih poljoprivrednih proizvoda koje je nedavno uradio Centar za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije.
Prema tim podacima, potrošnja junećeg, telećeg i goveđeg mesa u Srbiji lane je iznosila svega četiri kilograma po glavi stanovnika.
- Svinjskog mesa potrošeno je 16 kilograma po stanovniku, jagnjećeg 1,3, a živinskog 17,4 kilograma po stanovniku. To su poražavajući podaci, pogotovo kada se ima u vidu da je samo u Nemačkoj svinjskog mesa prošle godine potrošeno 56 kilograma po stanovniku - kaže Vojislav Stanković, saradnik ovog centra.
Ništa bolje, kaže on, nije ni sa voćem i povrćem. Potrošnja voća po glavi stanovnika u 2009. godini iznosila 62,1 kilogram, a povrća 136,1 kilogram.
- To je u odnosu na prosek potrošnje EU manje za dva do tri puta. Neznatan rast prodaje ovih proizvoda beležio se samo kod nekih vrsta, što se može pripisati sezonskom uticaju usled veće ponude, dok se kod skupljih vrsta voća i povrća beležio pad - kaže Stanković.
Što je najgore, dodaje on, lane je zabeležen čak i pad potrošnje kravljeg mleka, i to na 56,5 litara po stanovniku Srbije
- Ovakva potrošnja ukazuje da su trenutno ugrožena dva sloja stanovništva - deca i penzioneri. Ranije je penzionerima mleko bilo jedini izvor animalnih proteina, međutim, loša finansijska situacija naterala ih je da se i njega odreknu. Kako stvari stoje, potrošnja osnovnih poljoprivrednih proizvoda ove godine biće još gora - kaže Stanković.
Da su usled loše finansijske situacije mnogi građani počeli lošije da se hrane, potvrđuje i dr Ljubomir Pfaf, specijalista nutriciologije.
- Svi znamo da je kupovna moć u padu i da su nam penzije najniže u Evropi. Zbog toga ne treba da nas čudi što se u poslednje vreme sve više kupuju proizvodi od žitarica, ili što se umesto mesa kupuju jeftiniji parizeri i viršle. Jeste da će vam mnogi, kada se rade neke ankete, reći kako se hrane zdravo i kako na jelovniku bar tri puta nedeljno imaju ribu. Međutim, stvarnost je nešto drugačija - niti jedemo dovoljno ribe, niti voća, niti kvalitetnog mesa. Za to nije kriva samo finansijska moć stanovništva, nego i nepoznavanje principa pravilne ishrane - ističe dr Pfaf.
Tako, kaže on, mnogi ljudi često razmišljaju, što sada da jedem kada nisam gladan. Zapravo svi bi trebalo da imaju dnevno pet obroka i to u razmaku od tri do četiri sata. S tim što na jelovniku treba da budu zastupljene sve vrste namirnica.
- Doručak je obavezan i treba da se završi najkasnije do osam sati. Ovaj obrok treba da čine žitarice, crni ili integralni hleb i mleka i mlečni proizvodi - kaže dr Pfaf. Oko 11 sati sledi užina u vidu voća, na primer jedna jabuka, a zatim sledi ručak koji bi trebalo da se sastoji od supe ili čorbe, parčeta mesa ili ribe (130 grama) i tanjira povrća, koje bi trebalo jesti u salati ili bareno, nikako zaprženo.
- Druga voćna užina treba da se pojede oko 17 sati, dok večera treba da se završi oko 20 časova. Za večeru se može pojesti isto što i za doručak, dok oni koji se bave težim fizičkim poslovima za večeru mogu da pojedu meso ili mesne prerađevine. Izuzetak su oni koji ležu posle ponoći, koji bi posle večere trebalo da pojedu još jednu voćnu porciju jer se na taj način čuva nivo šećera u krvi. Ovakav jelovnik svako u Srbiji sebi može da priušti - kaže dr Pfaf i dodaje da energetska vrednost jelovnika obavezno treba da bude prilagođena polu, godinama, zdravstvenom stanju, vrsti posla, uslovima pod kojim se posao obavlja i dužini odmora u toku dana. Celodnevni jelovnik treba da ima između 1.300 i 3.800 kalorija, s tim što fizički radnici i aktivni sportisti treba da unesu preko 3.800 kalorija.
Prosečna potrošnja hrane
Proizvod 2007. 2008. 2009.
Hleb i pecivo 109,5 105,8 103,3
Meso i proizvodi od mesa 65,1 60,3 59,3
Mleko 60,3 55,7 56,5
Kajmak 1,1 1 1
Jabuke 14,2 11,2 13,9
Trešnje i višnje 1,9 1,7 1,2
Krompir 38,5 36 36
Pasulj, bob, sočivo 5,9 5,3 5,3
Kupus 20,4 18,5 18,8
Paprika 14,3 13,7 13,9
Krastavac, svež 5,8 5,4 5,3
Spanać, blitva, zelje 1,9 1,5 1,5
* Godišnja potrošnja izražena u kilogramima i litrama, po stanovniku Srbije
