Izvor: Blic, 23.Avg.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemamo gde da bacimo lekove
Jedan od najvećih proizvođača farmaceutskog otpada u Beogradu su domaćinstva. Građani koji poseduju lekove koji im više nisu potrebni ili kojima je istekao rok trajanja nemaju u Beogradu gde da ih odnesu, pa takvi lekovi najčešće završavaju na deponijama.
Svake godine se u Beogradu proizvede 383.475 tona medicinskog otpada. Udeo farmaceutskog otpada je visok, ali ga je nemoguće tačno izračunati, jer se ne zna kolike količine dolaze iz beogradskih domaćinstava. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Kancelarija za prijem lekova kojima je istekao rok trajanja, ili koji pacijentima više nisu potrebni, biće otvorena u septembru u Novom Sadu. Planovi za otvaranje slične kancelarije u Beogradu još uvek ne postoje, jer zahtevaju velika finansijska sredstva. Apoteke „Beograd” su poslednjih godina sakupile i rešile problem svog otpada koji se nagomilao u poslednjih 30 godina, ali za veću akciju prikupljanja lekova od građana, još nema uslova.
- Potrebno je da se zatvori krug. Da ako već prikupljamo otpad, imamo i kako da ga uništimo, a kod nas u Srbiji još uvek ne postoje mogućnosti za to - kaže Rade Milanković, direktor sektora za razvoj Apoteke „Beograd”.
Uslovi za čuvanje i uništavanje prikupljenih lekova različiti su od vrste do vrste leka, tako da je u tom procesu neophodno znanje farmaceuta, da bi mogli da se razvrstaju na pravi način.
- Radi se o potencijalno toksičnom otpadu i njegovo uništavanje zahteva posebne procedure, kako zakonske i administrativne tako i tehnološke. A i to je jednan složen i vrlo skup proces - kažu iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.
Srbija još uvek nema spalionicu farmaceutskog otpada, pa sav otpad izvozi u zemlje Evropske unije, gde se on i uništava.
Za izvoz i uništavanje medicinskog otpada, po kilogramu se plaća dva evra.
- Ako računamo da se količine otpada koji mi proizvodimo mere u tonama, a da predstavljaju kap u moru kada uporedimo sa otpadom koji stvaraju domaćinstva, jasno je zašto je trenutno nemoguće izvoziti sve - objašnjava Milanković i dodaje da Beograd trenutno nema ni uslove za prikupljanje, a kamoli novac za uništavanje otpada.
Apotekarske i zdravstvene ustanove svoj otpad izvoze, a čeka se donošenje podzakonskih akata kojima će da se uredi svaki segment upravljanja otpadom.
U nedostatku drugog načina Beograđani lekove bacaju u toalet ili u kantu za đubre. Neretko takvi lekovi mogu da se nađu na čaršavima na buvljacima, gde ih ljudi kupuju po niskim cenama, ali sa visokim rizicima, jer lekovi kojima prođe rok trajanja postaju otrovni za organizam. Čak i ako ih niko ne ukrade iz kontejnera, ipak su štetni po okolinu. Oni završavaju na deponijama, spaljuju se sa ostatkom komunalnog otpada na neodgovarajućim temperaturama koje dovode do isparavanja otrovnih supstanci. Tablete preko kanalizacije završavaju u vodotokovima, a voda koju koristimo postaje zagađena velikim količinama antibiotika, analgetika, antidepresiva. Najveća opasnost su citostatici i citotoksična jedinjenja koja imaju kancerogen i mutagen efekat.
Iskustva Novog Sada
U Novom Sadu se u septembru otvara kancelarija za prijem starih i nepotrebnih lekova. Problem fininsiranja kod njih je rešen saradnjom svih segmenata društva. Najveći finansijeri su gradska vlast i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Lokal je obezbedilo javno preduzeće „Poslovni prostor” Novi Sad, a kontejnere za skladištenje JKP „Čistoća" Novi Sad.
