Izvor: Politika, 19.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neke stranke uveliko naplaćuju svoj uticaj

Politička korupcija je, možda, najsnažniji uzrok kvarenja društva. Bilo kao direktni podsticaj, bilo kao loš primer, kaže član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije

Kada je u julu 2002. godine podneo ostavku na mesto predsednika tadašnjeg Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije, ukazivao je upravo na problem u odnosu vlade prema prema tom telu. Sedam godine kasnije, ugledni novosadski advokat dr Slobodan Beljanski ponovo se prihvatio istog zadatka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Pitamo ga šta se to u međuvremenu promenilo.

– U Savetu sam se, očigledno prerano, zalagao za sprečavanje sukoba interesa. Moja ostavka usledila je kao posledica otpora pojedinih članova vlade tom zalaganju, ali i pokušaja lične diskreditacije. U međuvremenu, donet je Zakon o sprečavanju sukoba interesa, u čijoj primeni, kao član Republičkog odbora a od pre godinu dana i njegov predsednik, učestvujem već petu godinu. Republički odbor obavio je pionirski posao i, uprkos jednom preterano popustljivom zakonu, ostvario rezultate koji daju neku nadu. Agencija treba da nastavi tim putem. Zato sam prihvatio da budem član njenog odbora. Osim toga, jedna stara etička maksima kaže da čovek naprosto nema moć da bude nemaran ili zaboravan prema onome što smatra da je zlo.

Kada će Agencija početi da funkcioniše i koji će biti njeni prvi potezi?

Propisano je da primena Zakona o Agenciji počinje 1. januara 2010. godine. To bi trebalo da bude i početak rada Agencije, mada do tog dana Odbor mora doneti poslovnik, raspisati konkurs i izabrati direktora i zamenika direktora, a direktor mora doneti podzakonske akte. Pretpostavljam da će prvi potezi Agencije biti kompletiranje registra funkcionera, na čijem formiranju Republički odbor uveliko radi, potom inicijativa za donošenje boljeg zakona o finansiranju političkih stranaka i davanje smernica za pravne i praktične mere kojima se korupcija sprečava ili smanjuje mogućnost za njen nastanak.

Da li je politička korupcija jedan od najvećih problema i da li će biti posebno ispitivano poslovanje stranaka?

Politička korupcija je, možda, najsnažniji uzrok kvarenja društva. Bilo kao direktni podsticaj, bilo kao loš primer. Njome se narušava princip ravnopravnosti i jednakih šansi. Iz toga sledi da se zapostavlja i niz drugih vrednosti, kao što su: znanje, nepristrasnost, moralni obziri, lični integritet, nezavisnost. Naše iskustvo govori da se neke stranke uveliko bave naplatom uticaja i distribucijom moći. Manje je važno da li ih to uvodi u programsku bezličnost, a od njih stvara žalosne azile ambicioznih i osrednjih. Mnogo je važnije to što takve postaju izvori zloupotreba u sve tri grane vlasti. Zato će pitanje finansiranja stranaka za Agenciju biti posebno važno.

Na koji način je moguće sprečiti da Agencija postane igračka u rukama partijskih lobija i biznismena koji utiču na „štimovanje” Zakona?

Imam razumevanja za skeptike. I sam u njih spadam. Zakon o Agenciji ima niz mana o kojima sam blagovremeno, zajedno s članovima Republičkog odbora, izneo jasan kritički sud. Isuviše je vlasti prepušteno budućem direktoru koji, po prirodi stvari, može lako postati žrtva pritisaka ili dobrovoljnog pristajanja na političke uticaje. Tu su i drugi nedostaci. Nadležnost da se kontroliše finansiranje stranaka, bez posebnog zakona koji bi tu materiju uredio na potpuno nov način, nema mnogo smisla. Bolji poznavaoci krivičnog prava znaju da će, zbog silnih teškoća u dokazivanju direktnog umišljaja, malo koristi biti i od uvođenja krivičnog dela neprijavljivanja imovine, kome se već sada može pripisati fasadni karakter. Ima, dakle, prostora da se Zakon, kako kažete, „štimuje”, tj. primenjuje nejednako. Zato će, kao i obično, veliki značaj imati nezavisnost i odvažnost ličnosti koje će Agenciju voditi. Pri tom, važno je odupreti se iskušenju da se, zbog podržavanja osnovne političke orijentacije vlasti, tolerišu ispadi njenih funkcionera.

U javnosti se već spominju neka imena potencijalnih direktora Agencije. Koliko to u startu kompromituje postojanje Agencije kao nezavisnog tela?

Sva kadrovska rešenja koja bi se znala unapred bila bi dokaz da je Agencija protiv korupcije i sama izrasla iz korupcije i pala već na prvom koraku. Konkurs još nije raspisan. Ne znamo da li će se uopšte prijaviti prihvatljiv kandidat, a verujem da će izbor biti pažljiv i objektivan.

Kako planirate da sprečite to da Agencija doživi sudbinu Saveta za borbu protiv korupcije koji niko nije slušao?

Savet nije državni organ, a Agencija će biti. Savet nije imao instrumente za sprovođenje svojih nalaza, a Agencija ih donekle ima. Savet je pokazao izuzetnu slobodu i hrabrost, što će u složenoj strukturi Agencije biti znatno teže. Od osnivanja do danas vlade uglavnom pritvorno trpe, a iskreno ignorišu Savet. Možda će i Agenciju pritvorno trpeti, ali će mnogo teže moći da je ignorišu, ukoliko ova sama ne bude ignorisala svoj zadatak.

Aleksandra Popović

[objavljeno: 20/04/2009]

Nastavak na Politika...