Izvor: Glas javnosti, 07.Feb.2010, 07:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka deca odluče
KURŠUMLIJSKA BANJA - Anonimni Novosađanin ponudio je Vitomirki Gajić (52), izbeglici iz Lebana kod Prištine, da živi u njegovoj kući u okolini Novog Sada bez ikakve nadoknade. Ponuda je stigla preko Kola srpskih sestara, a Gajići, iako žive u drvenoj baraci od nekoliko kvadrata bez vode i kupatila u Kuršumlijskoj Banji, još nisu prihvatili velikodušnu ponudu.
- Odlučiće deca. Oni su navikli da žive u ovoj sredini. Marija je imala samo tri godine kada smo došli. Ona za drugi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dom i ne zna - kaže sa uzdahom Vitomirka i napominje da bi, da je ovakvu ponudu dobila pre deset godina, prihvatila oberučke.
Prisećajući se vremena kada je ostala bez muža, koga su ubili Šiptari, Vitomirka kaže da je posle svega što ih je snašlo presrećna jer je uspela da odgaji dobru i poslušnu decu.
Sećanja naviru, a Vitomirkina priča nikog ne ostavlja ravnodušnim. Spasavajući gole živote, ona iz svog doma u Lebanu nije ponela ništa. Sa troje dece, bez glave kuće, uzdanice i podrške ona je sa sinovima Brankom, koji je tada imao 15 godina, Milošem (8) i trogodišnjom ćerkom Marijom dospela u Kuršumliju.
-Meni je samo bilo važno da živi pobegnemo sa Kosova. Tako smo stigli u Kuršumliju, iako u ovom gradu nikog nisam poznavala. Ali bili smo živi i zdravi - priča Vitomirka.
O borbi za preživljavanje ova hrabra žena, kojoj su muka i nevolja ostavili traga na licu, pa izgleda nekoliko godina starije, ne želi da priča. Zahvaljujući Crvenom krstu, Gajići su preživeli prve dane izbeglištva. Kasnije, ono što nije imala, obezbeđivala je prodajom robe iz humanitarne pomoći na ulici. Kada se uselila u praznu drvenu baraku u Kuršumlijskoj Banji, počela je da svija novi dom. Iako bez vode, baraka je pružala privid porodičnog gnezda. Nije Vitomirki ni danas teško da pere veš u rečici Banjskoj, ali joj je teško što ne može da školuje decu. Gajići žive od penzije oca Grujice, pa se najstariji Branko, da bi olakšao majci, odavno osamostalio i sa svojom porodicom živi u kolektivnom centru "Selova". Miloš je završio elektrotehničku školu, a o studijama nije smeo ni da razmišlja. Najmlađa Marija, iako svakoga dana prelazi po 20 kilometara do škole, odlična je učenica osmog razreda i planira da upiše medicinsku školu a kasnije, ako da Bog, kako reče Vitomirka, i fakultet. Marija se zahvaljuje dobročinitelju iz Novog Sada ali...
- Ja se od srca zahvaljujem, ali ovde smo već deset godina, pa iako je ovo drvena baraka i nije naša, to je ipak naš dom. Ovde sam navikla. U školi sam stekla drugove I drugarice, pa bi mi teško bilo da se selim, iako bi nam tamo verovatno bilo bolje, jer bih imala kupatilo i svoju sobu - kaže Marija.
U dogovoru sa Kolom srpskih sestra i dobročiniteljem iz Novog Sada, Gajići će posetiti Novi Sad i obići kuću, pa će onda odlučiti o preseljenju. Zasada ostaju u Kuršumlijskoj Banji.
.jpg)
