Izvor: Politika, 06.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neiskorišćene stotine miliona evra
Od 1,6 milijardi evra, od 2002. godine srpskom javnom sektoru odobrenih i ratifikovanih inostranih zajmova, povučena samo trećina novca
Dok Novi Sad i Niš svakog leta kubure sa suvim slavinama, 25 miliona evra zajma Evropske investicione banke pre pet godina odobrenih za lokalne vodovode stoji neiskorišćeno i knjiži se kao srpski javni dug na računima kreditora. Kako je rok za povlačenje novca istekao poslednjeg dana prošle godine, posle opomene iz EIB, Ministarstvo finansija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je kontaktiralo lokalne vlasti i bankari su zamoljeni za produžetak.
Nažalost, to nije jedini primer koji dokazuje da dok ubeđuje međunarodne kreditore da joj odobre nove zajmove, Srbiju na njihovim računima čeka već odobreni, ugovoreni i ratifikovani novac za projekte koje nije u potpunosti ili većim delom realizovala.
Iz beogradske kancelarije Svetske banke u poslednje vreme stižu izjave u kojima se Srbija upozorava da mnogo ne očekuje od kandidature za dodatna sredstva dok ne potroši ono što joj već na raspolaganju. Potpredsednik vlade Božidar Đelić nedavno je podsetio javna preduzeća da od gotovo 800 miliona evra inostranih kredita nisu iskoristila čak pola milijarde, a na adresu ministarke finansija Diane Dragutinović, kako saznajemo, stigla je i detaljna informacija-analiza od guvernera Radovana Jelašića, po kojoj se od 2002. do kraja 2008. srpski javni sektor kod međunarodnih finansijskih organizacija i ostalih kreditora zadužio za 1,636 milijardi evra projektnih i programskih zajmova (računajući i prošle godine ratifikovane), ali da je do sada potrošio samo trećinu – 508,6 miliona evra.
Od 906,5 miliona evra odobrenih i ratifikovanih kredita (za koje je država direktni dužnik) nije potrošeno 563,7 miliona, a još 560 od 729,5 miliona evra javna preduzeća nisu potrošila a dobila su državnu garanciju. Za šest punih godina povukla su samo 166,59 miliona evra.
Analiza je urađena i prosleđena da bi se nešto preduzelo i omogućilo efikasnije korišćenje sredstava namenjenih projektima poput izgradnje saobraćajnica, lokalne komunalne infrastrukture, obnove škola, bolnica...
Rokovi su, međutim, već istekli Agenciji za kontrolu letenja za povlačenje dva kredita EIB i EBRD (34 i 35,5 miliona evra), od čega je za tri godine iskorišćeno samo 5,34 miliona evra. Informacije o produžetku nema. I gradu Beogradu je „iscurio” poslednji ugovoreni rok da u potpunosti iskoristi dva kredita EBRD – prvi od 60 miliona evra (neiskorišćeno 12,72 miliona evra), a od drugog za izgradnju mosta vrednog 69,6 miliona evra, neutrošeno je čak 55,13 miliona. Da bi dala odgovor na pitanje zašto ih nije iskoristila, Skupština grada od Narodne banke traži pisani zahtev.
Rekorder među javnim preduzećima po sumi ranije dobijenih a neiskorišćenih kredita je Elektroprivreda Srbije. Od 2001. to javno preduzeće nije uspelo da iskoristi skoro polovinu od 100 miliona evra zajma EBRD-a, a od 2003. godine od 60 miliona evra drugog zajma povuklo je tek 26,58 miliona i tu stalo. Usporenom dinamikom koristi i 16 miliona evra kredita nemačkog KfW za rekonstrukciju kopova „Tamnava” – do sredine 2008. godine, kada je istekao rok za povlačenje sredstava, iskorišćeno je samo 7,69 miliona evra.
Poslednjeg dana prošle godine Srbiji je iscurio sat za povlačenje 25 miliona od EIB za poboljšanje stanja škola po zajmu iz 2005, pa je zatraženo da se omogući da se preostalih 3,8 miliona evra potroši do kraja ove godine.
Ove godine ističe i rok za povlačenje još 38,5 od 59 miliona evra kredita EIB odobrenih državi (koristi ga Elektromreža Srbije) još 2002. i ratifikovanog naredne godine, a namenjenog za obnovu energetskog sektora i preostalih 44,72 (od 90) miliona evra iste finansijske institucije za obnovu grada Beograda.
Iako je već jednom produžavan rok za povlačenje 120 miliona zajma za projekat evropskih puteva, JP Putevi Srbije iskoristilo je tek polovinu – 59,2 miliona evra. Mada bi uskoro trebalo da se ugovori i novih 50 miliona evra kredita za mala i srednja preduzeća iz programa Apeks 3, od prvih 45 miliona iz Apeksa 2 još nismo iskoristili 15,67 miliona evra. Na čekanju odluke iz Srbije je i KfW-ovih 12 miliona evra.
Na ratifikaciju u parlamentu čekao je i paket od oko 15 kredita, među kojima su zajmovi Svetske banke, EBRD, EIB – 31,5 miliona evra za projekat regionalnog razvoja Bora, 36,8 miliona za navodnjavanje i odvodnjavanje, dodatnih 13,3 za povećanje energetske, još 80 miliona za kliničke centre u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, 33 miliona za sanaciju „Gazele”, isto toliko za rehabilitaciju puteva i mostova, 60 miliona za obilaznicu (za ova tri kredita zaduženi su Putevi Srbije uz državnu garanciju), 36 miliona evra za zaštitu životne sredine u termoelektranama...
Kad se sve sabere, od ukupno 4,284 milijarde evra, prema planu Ministarstva finansija u zemlju bi trebalo da uđe 462,79 miliona evraako projekti budu realizovani kako je planirano.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 07/03/2009]
