Izvor: Blic, 04.Feb.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne smeju na odmor, pa uzimaju bolovanje
NOVI SAD - U preduzeću sa stotinu zaposlenih, možete biti sigurni da je bar 20 njih u jednom trenutku karijere lažiralo bolovanje, pokazalo je istraživanje „Infostuda", sajta specijalizovanog za zapošljavanje. Lažna bolovanja najčešće traju tek dan do tri i uglavnom se, po objašnjenju zaposlenih, uzimaju da bi se „uštinuo slobodan dan kada je predah neophodan". Plaćeni godišnji odmor u zakonom određenoj dužini, pokazuje isto istraživanje, postao je privilegija malobrojnih.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Anketa „Infostuda" je pokazala da 12 odsto anketiranih uopšte ne sme da koristi godišnji odmor jer poslodavac to ne dozvoljava, ili sme da ga koristi, ali mu ti dani neće biti plaćeni. Još je poraznija činjenica da čak polovina anketiranih ima pravo na godišnji, ali daleko ispod broja dana koje propisuje zakon. Uz to, 60 odsto ljudi ni ovakvim godišnjim ne može da raspolaže kada im odgovara, već kada to reši poslodavac.
Od 10 zaposlenih koji dođu na pregled u novosadski Dom zdravlja za dvoje bude otvoreno bolovanje. Iskustvo lekara o kojem žele da govore samo nezvanično pokazuje da, ako zaposleni želi da dobije koji dan za oporavak on svakako neće tražiti bolovanje duže od tri dana i to pod izgovorom sezonskih bolesti poput gripa ili prehlada, a često se poseže za stvarima koje je najteže proveriti: bol u stomaku, dijareja, menstrualni bolovi.
- Svako od nas ima nekoliko pacijenata za koje sumnja da povremeno lažiraju simptome, ali je teško reći pacijentu: „ti lažeš". Ipak, najteže mi je bilo kada sam se izvikao na pacijentkinju koja mi se pojavljivala na svakih nekoliko meseci sa sumnjivim simptomima: te odliv, a neće kod ginekologa, te dijareja koja prođe već sutra... Bio sam ljut što me koristila i natrljao joj nos, kada je počela da plače. Žena ima samo nedelju dana godišnjeg i jedan slobodan dan u tri nedelje, nema ni pravo bolovanja za decu. Šta raditi sa njom, pitam vas? - priča jedan novosadski lekar, uz molbu da ostane anoniman.
Duže bolovanje kod većine zaposlenih ne dolazi u obzir ni kada su zaista bolesni, jer poslodavci na bolovanja duža od pet dana ne gledaju blagonaklono, a strah od gubitka posla jači je od bolesti.
- Obimno istraživanje o bolovanjima danas bi išlo pre u korist radnika, nego poslodavca. Rad uz bolovanje je danas izuzetno česta pojava, pogotovo kod onih zaposlenih kod privatnika. Ljudi prosto traže da im skratite bolovanje, čak i kada su pod visokom temperaturom ili pod jakom terapijom - kaže dr Gordana Basić, načelnica medicine rada u Domu zdravlja.
Strah od otkaza smanjio izostanke
Strah od gubitka posla, kaže dr Gordana Basić, presudio je da broj bolovanja u privatnim firmama bude gotovo upola manji od onih u društvenim preduzećima. Upravo ovakva preduzeća, pa još ako su na rubu stečaja i odavno ne isplaćuje zarade jedina su u kojoj će radnik pokušati da lažira bolovanje na više meseci. Ova pojava nekada je bila izuzetno česta, lekari su zazirali od pacijenata kojima se baš nakon 25 dana lečenja vrate svi simptomi, pa moraju na sve pretrage ponovo, a danas se mogu izbrojati na prste.
