Izvor: Radio 021, 15.Jul.2019, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naslednici od države traže 800 preduzeća, Karađorđevići potražuju više rudnika
Naslednici starih vlasnika u Srbiji potražuju više od 800 preduzeća, među kojima je i nekoliko rudnika, pišu "Novosti".
Pošto po zakonu preduzeća ne mogu fizički da budu vraćena, naslednici mogu da računaju na obeštećenja, koja bi trebalo da počnu 2021.
"Novosti" navode da je prvo nepravosnažno rešenje o obeštećenju jednog preduzeća već doneto, ali da u Agenciji za restituciju još ne mogu da daju detalje.
Najpoznatiji vlasnici koncesionih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << prava na rudnike bili su članovi dinastije Karađorđević, a oni su u zahtevu za povraćaj tražili rudnik lignita "Radenka-Ugljeni", rudnik "Voluja" i rudnik i fabriku "Ševica". Svi su, dodaje list, bili sastavni deo preduzeća "Neresnica-Glogovica" i nalaze se na opštini Kučevo.
Tražili su i laboratoriju za preradu zlata "Neresnica", kao i lager u reci Pek, ali i rudnike "Brodica" i "Železnik" za valjanje zlatne rude, u opštini Negotin. Sve ovo oduzeto im je kada i Beli dvor na Dedinju, odlukom Skupštine FNRJ iz 1947. Agencija za restituciju o ovom delu njihovog zahteva još nije odlučivala.
Osim kraljevske porodice, rudnik je imala i jevrejska porodica Minh, vlasnici paraćinske "Štofare". Reč je o starom rudniku "Rtanj" u okolini Boljevca, koji danas traže potomci Minhovih iz Latinske Amerike. Iako su rat jedva preživeli, sve nekretnine i nepokretnosti konfiskovane su im 1946. godine jer su nemačke narodnosti. Minhovima je pripadala i vila u Ulici Radoslava Grujića 11 na Vračaru, gde je danas smešten Zavod za zaštitu spomenika kulture.
Zahtev za vraćanje rudnika podneli su i naslednici Mirka Antonovića, za vraćanje odnosno za obeštećenje, rudnika "Kolubara", u Velikim Crljanima. Mirku Antonoviću je presudom od 22. juna 1945. konfiskovana celokupna imovina.
Zahtev je podnet i za ibarske rudnike kamenog uglja sa sedištem u Baljevcu, čiji je koncesionar bila porodica Savić. Rudnici su oduzeti 1946. od Rudarskog preduzeća "Milan Savić i sinovi".
Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predviđa da se ne vraćaju podržavljena preduzeća, u koja spadaju i rudnici, ali u Mreži za restituciju navode primer hotela "Beograd" u Beogradu, i "Putnik" u Novom Sadu. Oni su oduzeti po Zakonu o nacionalizaciji privrednih preduzeća iz 1946. godine, a vraćeni samo zato što se se vodili na fizička lica, a ne na pravna.
"Oni su ipak dokaz da imovina preduzeća može da bude vraćena u naturi, čime bi država uštedela jer ne bi plaćala skupa veštačenja i obeštećenje. Mnogi naslednici traže nadoknadu izgubljene štete i kamate, ali to je nerealno", kaže za "Novosti" Mile Antić iz Mreže.
Kada su prvi put stari vlasnici, pre 13 godina, prijavljivali Direkciji za imovinu šta im je oduzeto, pored kuća, vila, zemljišta i stanova, na spisku se našlo 796 fabrika, 958 mlinova, 1.223 salaša, 726 magacina, 548 ciglana, 290 hotela, 122 rudnika, 107 štamparija, 88 bioskopa, 42 hidroelektrane, 12 vodenica, tri broda i 634 grobna mesta. Kako navodi Antić, grobne parcele su oduzimane u nacionalizaciji, posebno po unutrašnjosti, a negde je, kako navodi, čak bilo i iskopavanja pokojnika, kao na niškom jevrejskom groblju.
Autor: Novosti
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
