Izvor: Glas javnosti, 27.Jan.2010, 07:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napušteni dvorci Vojvodine
Novi Sad - U Vojvodini je više od osamdeset dvoraca koji propadaju zbog nerešene denacionalizacije. Potomci vlasnika su zainteresovani da spreče dalje propadanje dvoraca.
Nikola Tanurdžić, predsednik Udruženja za povraćaj nacionalizovane imovine u Vojvodini, kaže da mnogi dvorci koji su odražavali sjaj nekadašnje zemljoposedničke Vojvodine danas propadaju, a da bi se to zaustavilo, potrebno je vratiti imovinu starim vlasnicima.
- Prema proceni, 95 odsto imovine >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << bi moglo da se vrati u naturi, a tamo gde nije moguće, potrebno je da se stari vlasnici novčano obeštete. Naša država ima obavezu da vrati imovinu jer je to jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju -dodaje Tanurdžić.
Obnova dvoraca je moguća samo uz punu podršku starih vlasnika, koji opet ne žele da ulažu zato što nije zakonski omogućeno. Vlasnici bi mogli da dobiju dvorce na korišćenje kao što je dobila porodica Karađorđević.
- Svaka porodica bi morala da napravi projekat za obnovu i to bi trebalo da se obavi u saradnji sa turističkim organizacijama. Kada bi to bilo naše vlasništvo, imali bismo interes da ulažemo i onda bismo postali poreski obveznici koji bi državi plaćali porez - objašnjava Tanurdžić.
Dvorac u Čelarevu takođe je delio zlu sudbinu napuštenih luksuznih vojvođanskih zdanja. Nekoliko objekata smeštenih u prostranom parku odavno je prepušteno zubu vremena. Manji dvorac sagradio je Marfi Lipot polovinom 18. veka, i on i danas postoji u neposrednoj blizini novijeg, velikog dvorca. Sledeći vlasnik imanja je bio Nikola Bezeredi, koji je sagradio veliki dvorac između 1834. i 1837. godine. Reč je o prizemnoj građevini pravougaone osnove, jednostavnih fasada sa nizom prozora. Na zapadnoj strani fasade nalazi se terasa sa stepeništem, koje vodi u park sa zadnje strane dvorca. Od kraja 19. veka do Prvog svetskog rata čelarevski dvorac Bezeredi bio je omiljeno okupljalište uglednih i značajnih političkih i kulturnih ličnosti toga doba. Posećivali su ga, između ostalih, Nikola Tesla, Paja Jovanović i Stevan Todorović, a Laza Kostić je, u čast Lenki Dunđerskoj, koju je upoznao baš u ovom dvorcu, napisao svoju najlepšu ljubavnu pesmu "Santa Marija dela Salute".
- Zbog nebrige, dvorci su vremenom izgubili autentičnost, iako su proglašeni za spomenike kulture od izuzetnog značaja - kaže Erne Varnju, pomoćnik pokrajinskog sekretara za privredu.
