Izvor: Radio 021, 03.Jun.2020, 17:01
Najveći pad industrijske proizvodnje u Srbiji još od globalne krize
Industrijska proizvodnja u Srbiji je u aprilu smanjena za 16,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
U aprilu 2009. godine kada je bio vrhunac svetske finansijske krize u Srbiji je pad industrijske proizvodnje bio 21,1 odsto. Industrijski pad u septembru 2014. godine nakon poplava iznosio je 16 odsto. U aprilu, prerađivačka industrija je manja čak za petinu, a snabdevanje električnom energijom, gasom i parom je smanjeno za 10 odsto, dok je jedino rudarstvo zadržalo proizvodnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << na prošlogodišnjem nivou.
April je mesec koji je u potpunosti protekao u vanrednom stanju i dobrim delom sa policijskim časom, kada je i logično da je ekonomski udarac najteži, piše Danas. Od 24 oblasti prerađivačke industrije, čak 23 su imale smanjenu proizvodnju u aprilu u odnosu na mart, dok je jedino farmacija nastavila sa rastom. Ukupan pad industrije u aprilu u odnosu na prethodni mesec, iznosio je 22,5 odsto, a kada se isključe sezonski efekti oko 17 odsto. Stručnjaci su složni oko ocene da je oštar pad očekivan, a da je sada najvažnije pitanje za koliko se možemo vratiti na normalne nivoe proizvodnje.
Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta kaže za Danas da je za skoro pa ugašenu proizvodnju u sektoru motornih vozila kriv pad globalne tražnje za automobilima zbog krize, ali i zastareo model automobila koji je i bez ovoga imao problema sa prodajom.
"Skoro sve grane su bile u padu u aprilu. Prehrambena industrija je zabeležila očekivani pad jer su ljudi u drugoj polovini marta pravili zalihe, a uz to su u aprilu bile još pojačane restrikcije kretanja. Na ovo ukazuje i pad maloprodaje hrane, pića i duvana u aprilu, nakon velikog rasta u martu", objašnjava on.
Više nego prepolovljenu proizvodnju imali su i proizvodnja drveta, nameštaja, gume i plastike, računara i elektronske opreme.
"Ovo je očekivano, a s obzirom na policijski čas i da ljudi nisu mogli da idu na posao, još je i dobro. Međutim, ovako oštar pad unosi strepnju da će biti potrebno nešto duži period za povratak na neki srednjeročni prosek. Biće veliki izazov jer je svuda oko nas tako loše. U zemljama koje su naši najveći trgovinski partneri, Nemačkoj i Italiji u anketama preduzetnici ne nagoveštavaju brz i optimističan oporavak. U maju prvi signali sugerišu rast, ali pitanje je kakva će biti dinamika i da li će taj rast potrajati", priča za Danas Ivan Nikolić urednik Makroekonomskih analiza i trendova.
Đogović smatra da će i industrija i cela ekonomija u drugom tromesečju sasvim sigurno biti sa negativnim predznakom.
"Jedino što može da ublaži pad su građevinski radovi. Turizam i saobraćaj su imali debakl, a vidimo i smanjenje maloprodaje. Takođe, veliki je pad uvoza i izvodza. Gde god da zagrebete u aprilu je duboko negativno", napominje Đogović.
Zavod za statistiku objavio je juče i ocenu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu ove godine po kojoj je ekonomska aktivnost u prva tri meseca porasla za pet odsto. Kako piše Danas, i državna potrošnja je imala rast od čak 12 odsto u odnosu na prvo tromesečje 2019. godine. Ivan Nikolić objašnjava da se rast državne potrošnje odnosi na kupovinu roba i usluga koja je povećana u prvom tromesečju čak 31 odsto realno u odnosu na isti period prošle godine. Ovo se dobrim delom objašnjava nabavkama medicinske opreme u martu.
Tekst u celosti pročitajte u štampanom izdanju Danasa.
Autor: Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
