Izvor: Radio 021, 01.Sep.2019, 07:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveći deo potrošačke korpe čine hrana i komunalije, malo ostane za kulturu i rekreaciju
U minimalnu potrošačku korpu za tročlano domaćinstvo ulazi, recimo, kilogram i po pasulja, 400 grama junećeg mesa bez kostiju, 1,4 kilograma paradajza, 900 grama mortadele, po 200 grama viršli i mlečne čokolade...
Dok traju pregovori o povećanju minimalne plate sporadično se i to, pre svega, od strane predstavnika radnika, spominje minimalna potrošačka korpa kao reper. Kako tvrde sindikati, još na prošlogodišnjem socijalno-ekonomskom savetu predstavnici sindikata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Vlade i poslodavaca dogovorili su se da od 1. januara 2021. godine minimalna plata bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Inače, minimalna cena rada trenutno iznosi 27.280 dinara dok je vrednost minimalne potrošačke korpe 37.253 dinara.
A šta sve obuhvata ova korpa za tročlanu porodicu?
Hranu i bezalkoholna pića odnosno komunalije u najvećoj, dvotrećinskoj meri, prema poslednjem izveštaju Ministarstva trgovine. Kada je reč o hrani, zanimljivo da je za tročlanu porodicu kao minimum na mesečnom nivou predviđeno 300 grama jetrene paštete, 400 grama junećeg mesa bez kostiju, pola kilograma oslića...
U takvoj raspodeli minimalne potrošačke korpe praktično nema prostora za rekreaciju, kulturu i obrazovanje, a kamoli za letovanje i zimovanje. Za takve aktivnosti minimalnom potrošačkom korpom predviđeno je mesečno ukupno 1.630,66 dinara.
Predsednik Nacionalne asocijacije za zaštitu potrošača Goran Papović ističe za "Blic" da je minimalna potrošačka korpa relativna kategorija.
"Ta korpa je urađena na osnovu evropskih standarda po preporuci Crvenog krsta. Tu se dao akcenat na kaloričnim vrednostima, ali prava istina je da je minimalna potrošačka korpa u Srbiji različita u ruralnoj u odnosu na urbanu sredinu. Drugačije potrebe ima tročlana porodica sa kućom na selu i imanjem i tročlana porodica u gradu koja, na primer, plaća stan i komunalije", naglašava Papović.
Kako kaže, zbog toga je Srbiji neophodna socijalna karta.
"Uz pomoć te socijalne karte tačno bi se znale sve potrebe i navike u svim ruralnim i urbanim sredinama i na osnovu toga bi mogla da se donese znatno realnija minimalna potrošačka korpa. Takođe, ne treba zaboraviti da je potrošač socijalno biće i da ima potrebu da kupi novu odeću, belu tehniku, da ode u bioskop ili pozorište, na večeru, letovanje", podvlači Papović.
Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković za "Blic" tvrdi da bi minimalna potrošačka korpa trebalo da bude ekstremna kategorija.
"Ta korpa bi trebalo da predstavlja minimum minimuma odnosno granicu pukog preživaljavanja. Ako pogledate, na tom nivou nema kvalitetne ishrane niti socijalnog i kulturno-obrazovnog života. Nažalost, takav način života kod nas nije izuzetak nego pravilo pošto je 350.000 radnika na minimalcu koji nije još ni blizu minimalne potrošačke korpe", kaže Stojiljković.
Šta čini minimalnu potrošačku korpu:
- Hrana i bezalkoholna pića - 16.627 dinara - 44,63 odsto
- Alkoholna pića i duvan - 3.006 dinara - 8,07 odsto
- Stanovanje, voda, struja, gas i druga goriva - 7.221 dinara - 19,39 odsto
- Nameštaj, opremanje domaćinstva i održavanje - 1.611 dinara - 4,33 odsto
- Zdravstvo - 1.408,50 dinara - 3,78 odsto
- Transport - 2.369 dinara - 6,36 odsto
- Komunikacije - 891 dinara - 2,39 odsto
- Rekreacija i kultura - 1.228 dinara - 3,3 odsto
- Obrazovanje - 124,02 dinara - 0,33 odsto
- Restorani i hoteli - 278,64 dinara - 0,75 odsto
- Ostala dobra i usluge - 1.298 dinara - 3,48 odsto
Autor: Blic
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
