Izvor: Politika, 14.Jun.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nacionalna klasa

Takmičarski program novosadskog filmskog festivala koji se završava večeras obeležile i premijere pet novih domaćih igranih filmova

SINEMA SITI FESTIVAL

Novi Sad – Proglašenjem pobednika i uručenjem nagrada „Ibis” večeras će u Novom Sadu biti završen Međunarodni festival filma i medija Sinema Siti. Domaći takmičarski program „Nacionalna klasa” obeležile su i premijere pet novih igranih filmova: „Čekaj me, ja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sigurno neću doći” Miroslava Momčilovića, „Hitna pomoć” Gorana Radovanovića, „Neko me ipak čeka” Marka Novakovića, „Jesen u mojoj ulici” Miloša Pušića i „Obični ljudi” Vladimira Perišića

Miroslav Momčilović, scenarista i reditelj filma „Sedam i po”, predstavio je juče u Novom Sadu novo delo „Čekaj me, ja sigurno neću doći”, melodramu o emotivnim patnjama svakog od nas nakon što nas neko ostavi ili odbije.

– Kada osoba koja je ostavljena sedne za volan automobila, ona je mnogo rizičniji vozač nego osoba koja vozi u alkoholisanom stanju – duhovito ocenjuje scenarista i reditelj Momčilović u čijem novom delu igraju: Miloš Samolov, Gordan Kičić, Milica Mihajlović, Vanja Ejdus i Branislav Trifunović.

U igranom debiju „Hitna pomoć”, nagrađivani dokumentarista Goran Radovanović, kroz reformu službe Hitne pomoći, govori o modernoj srpskoj istoriji, od demokratkih promena 5. oktobra do danas, tranziciji i njenom uticaju na sve slojeve društva.

– Nisam želeo da elaboriram šta nam se događalo prethodnih godina, već da preispitam da li možemo da se promenimo – ističe Radovanović, koji je u drami o kucanju krhke srpske demokratije na vrata Evropske unije, glavne uloge dodelio Nataši Ninković, Vesni Trivalić, Tanasiju Uzunoviću, Sonji Kolačarić i Nenadu Jezdiću.

Film „Neko me ipak čeka” Marka Novakovića, nastao u produkciji TV Beograd povodom proslave 50 godina rada ove medijske kuće, sastoji se od tri priče o problemima žena koje se odlučuju na abortus.

–Treba govoriti o tim komplikovanim i tragičnim stanjima sa kojima se žene suočavaju prilikom odluke na abortus, kao i sa licemerjem koje sredina pruža. Upravo je film najbolji medij da se predstave ove nezgodne teme – smatra Novaković, dugogodišnji TV poslenik.

U drami „Jesen u mojoj ulici”, celovečernjem igranom debiju Miloša Pušića o dvojici prijatelja koji maštaju da otputuju na more, reditelj slika mlade, izgubljene u tranziciji, a promoviše novu novosadsku filmsku scenu.

– Taman kada smo uspeli da dobijemo novosadski film shvatio sam da nemam gde da ga prikažem, jer bioskopi u Novom Sadu ne rade. Izgleda da Novi Sad nema sreće sa sedmom umetnošću, ali publika je odličan prihvatila film – zadovoljan je Pušić, prošlogodišnji pobednik programa „Do 10.000 dolara” Cinema Sitija za kratki film „Uspavanka za dečaka”.

Posle svetske premijere u programu „Nedelja kritike” kanskog festivala, autor filma „Obični ljudi” Vladimir Perišić potseća da je želeo da analizira stanje egzekutora, ali ne kao monstruma, već kao normalne osobe.

– Ne interesuje me određeni geografski prostor i vreme, već univerzalna priroda nasilja, kao i koliko vremena ima čovek da donese odluku da li će učestvovati ili ne u egzekucijama – objašnjava Perišić.

I. Aranđelović

[objavljeno: 14/06/2009]

Nastavak na Politika...

Blic: Povratak domaćeg filma ili nepotreban festival