Izvor: Vesti-online.com, 24.Maj.2010, 13:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na dva točka do Himalaja

Bio je Dan žena, a vreme u Srbiji je bilo ženski promenljivo. Novosađanin Dragan Furtula i Beograđanin Spasoje Spasojević uputili su se u nesvakidašnju mušku avanturu do Himalaja.

Po snegu i vetru krenuli su iz Beograda biciklima prema Bugarskoj. Stigli su samo do Smederevske Palanke. Zbog snega visokog 30-ak centimetara Spasoje se vratio kući, a Dragan je sačekao dva-tri dana. Čim se mećava smirila, nastavio je ka Himalajima na dva točka.

Nedavno se Dragan >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Furtula, 42-godišnji profesor u Saobraćajnoj školi "Pinki" u Novom Sadu, vratio među sugrađane ozarena lica. Prevalio je više od 20.000 kilometara, a u osam država, dve džungle i jednoj pustinji. Stigao je i na Himalaje, a na biciklu je prevalio oko 7.000 kilometara. Čak je deonicu od 300 km savladao pešice. Kaže da je nevolja bilo na pretek.

- Najteže mi je bilo u Indiji i Nepalu. U Nju Delhiju, indijskoj prestonici sa 20-ak miliona stanovnika, bila je prava umetnost biciklom proći ulicama krcatim automobilima, dvotočkašima, ljudima, kravama, psima, majmunima - priča neustrašivi profa, koji je sa kamerom i foto-aparatom ovekovečio svaki značajniji detalj puta na kojem se nije odvajao od zastave svoje otadžbine.

- Indiju ću posebno pamtiti i po tome što su mi ukrali fotoaparat, a pokušali i zastavu. Stao sam za trenutak kako bih kraj puta kupio nekoliko boca mineralne vode. Grupa mladića je pritrčala biciklu i jedan od njih je zgrabio zastavu.

Draganovom dočeku u Centru Novog Sada prisustvovali su njegovi najmiliji, majka Nada i otac Mihailo. Za tu priliku stigli su iz Sarajeva.

- Majka nije uspela da zadrži suze. Smirila se tek kad sam joj rekao "Ne plači, bona, vidiš da sam se čitav vratio". Neću joj govoriti da ću biciklom ići na Olimpijadu koja će 2012 godine biti održana u Londonu, niti o putu oko sveta, koji sledi posle toga.

Brže-bolje sam pritrčao i ščepao ga. Zastavu sam sačuvao, a tek kasnije shvatio šta me moglo zadesiti u tom okršaju. Srećom sve se dobro završilo - kazuje Dragan, koji je zbog loše hrane i napornog puta smršao 12 kilograma.

- Dnevno sam u proseku prelazio 100-150 km. Ustajao sam u pet, a sat kasnije sedao na bicikl i kretao ka nepoznatom. Bilo je momenata kad nisam znao je l' ja vozim bicikl ili on vozi mene. Po lošim putevima na kojima najčešće nije bilo žive duše, a na temperaturi više od 50 stepeni, nekoliko puta sam bio u veoma teškoj situaciji. U Indiji su mi za samo nedelju dana eksplodirale obe unutrašnje gume. Hrana je bila loša, pa je bilo dana kad ama baš ništa nisam stavio usta.

Srećom volim kečap, pa sam ga dodavao nekim jelima i tako ponešto jeo. Pio sam 5-10 litara vode dnevno. Jednom sam morao da platim dva litra vode - 10 dolara. Baš zbog svega što sam doživeo u Indiji i Nepalu, gde su me gledali kao vanzemaljca, nikome i nikad ne bi preporučio da krenu tim putem - uzdiše Dragan. Ipak, nikad neće zaboraviti kad se 9. maja probudio jedne vedre noći oko dva ujutro i ugledao Himalaje. Do njih je stigao pešice iz Katmandua, prestonice Nepala, jer je biciklom zabranjeno.

- Na jednom odmorištu naišli smo na grupu iz Koreje koja se vraćala sa Himalaja. Kad su čuli da sam biciklom došao iz Srbije aplaudirali su mi, slikali su sa mnom i čak sam sa jednim od njih razmenio duks. Uprkos snegu, magli i hladnom vremenu popeo sam se na 5.000 metara u patikama i trenerci.

Na dalekom putu Dragan je potrošio oko 5.000 evra, veći deo sume sam je obezbedio. U Novi Sad vratio se sa nekoliko evra, a malo je nedostajalo da zaglavi u Nepalu.

- Na aerodromu u Katmanduu tražili su da zbog prekomerne težine prtljaga platim 200 dolara. U džepu sam imao svega 80 evra. Prepakovali smo torbe, ostavio sam šator, vreću za spavanje, dosta garderobe i nekako se dogovorio sa osobljem i napokon poleteo. Put je trajao skoro 24 sata. Biciklom sam dojezdio u Novi Sad.

Profesor je planirao da već ovog leta sa prijateljem Miloradom Majkićem krene u Ukrajinu.

- Želimo da snimimo poslednji četvrti deo filma "Dijaspori u pohode" - obećava ovaj avanturista.

Furtula se već šest godina bavi "ciklo turningom", odnosno putovanjem biciklom. Do sada je putovao kroz celu bivšu Jugoslaviju, pa je letos na biciklu obišao Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, odnosno ukupno 2.000 kilometara za 15 dana.

Niko u regionu nije uspeo na biciklu da pređe put do Himalaja. Ogroman materijal Furtula je snimio na drumovima osam zemlja.

- Sigurno je da ću izdati knjigu "Put kojim se retko ide". Nameravam takođe da pripremim i film. Naravno, ako se neko za taj poduhvat zainteresuje.

Furtula je vozio specijalni bicikl, težak 17 kilograma, a oprema je bila teška 30 kg: rezervni delovi za bicikl, šator, vreća za spavanje, odeća, hrana, voda... Prošao je na biciklu kroz Srbiju, Bugarsku, Tursku, Siriju. Potom je od Sirije leteo avionom do Indije, pa biciklom do Nepala i do glavnog grada te zemlje, Katmandua, na Himalajima. Iz Nepala se avionom vratio u Srbiju.

- Uopšte nisam planirao da prođem kroz Siriju, već kroz Iran i Pakistan. Pošto sam ostao bez viza za te države, promenio sam maršrutu i na moju sreću obreo se u Siriji. Za Uskrs sam u Damasku bio gost kod osam od ukupno 10 sirijskih patrijarha. Oduševljen sam istorijskim spomenicima, naročito tvrđavom Krak de Ševalije ili Tvrđavom vitezova iz 11. veka koju su gradili krstaši.

A tek počasni konzul Srbije Elijas Sargon, čija majka je Beograđanka, za pola sata mi je sredio vizu. Nudio mi je da ostanem u Siriji, da se oženim i zaposlim - veli Dragan.

Nastavak na Vesti-online.com...