Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Okt.2010, 11:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na Svetski dan hrane milijarda gladnih

NOVI SAD -

Svetski dan hrane, 16. oktobar, danas se obeležava pod sloganom "Ujedinjeni protiv gladi", u trenutku kada više od milijardu ljudi gladuje, a 29 zemalja pokazuje alarmantne nivoe gladi.

Stručnjaci upozoravaju da na ovogodišnji Svetski dan hrane nikada nije bilo toliko gladnih ljudi u svetu, a veliki broj ljudi ne može sebi da priušti kupovinu ni osnovnih namirnica za život.

Tokom 2009. godine broj gladnih u svetu je dostigao cifru od milijardu ljudi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << delimično zahvaljujući rastu cena hrane, malim dohocima, povećanju nezaposlenosti i efektima globalne ekonomske krize, navedeno je u novom izveštaju o gladi u svetu.

Strategija proizvodnje hrane

"Kada je hrana u pitanju, dugoročne prognoze su da će cene osnovnih životnih namirnica u svetu rasti zbog uvećanja broja stanovnika na planeti, uvećanja površina koje se sve više koriste za proizvodnju bio obnovljivih izvora energije kao i zbog sve veće ekonomske moći stanovnika jugoistočne Azije, ocenjuje", povodom 16. oktobra Međunarodnog dana hrane, Saša Dragin, ministar poljoprivrede .

U tom smislu, resorno ministarstvo, pokrenulo je program razvoja poljoprivrede i "Strategiju proizvodnje hrane od 2010. do 2020." značajan dokument , koji će se ovih dana naći na usvajanju u Vladi, a čija je javna rasprava u toku.

Iz ministarstva poljoprivrede Republike Srbije podsećaju da je strateško opredelenje razvoj poljoprivrede, kao najznačajnije grane domaće ekonomije, što potkrepljuju sasvim konkretni podaci. Naime, 2009. godina je bila rekordna po izvozu hrane, što je vredno pažnje u uslovima kada je Srbija otpočela proces skidanja carinskih barijera prema zemljama EU.

Ministar Dragin je na ovaj dan, važan za Srbiju podsetio na činjenicu da smo tokom prošle godine ostvarili suficit u razmeni sa inostranstvom a taj rezultat je u 2010. godini "popravljen" za još 25 odsto, samo za prvih pola godine.

Svetski dan hrane obeležava se sa ciljem da se ukaže na napore na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou i aktivnosti da se broj gladnih i pothranjenih smanji, objavljeno je na sajtu Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO).

Po procenama eksperata FAO danas je više od milijardu ljudi širom sveta pothranjeno i to je najveći broj gladnih ljudi posmatrano u poslednjih 40 godina.

Neophodno je da se udruže država, organizacije civilnog društva i privatni sektor na svim nivoima kako bi se dao doprinos smanjenju gladnih, ekstremnog siromaštva i neuhranjenosti i kako bi proizvedena hrana otišla u ruke onih kojima je najpotrebnija, navodi FAO.

U okviru projekta "Jedna milijarda gladnih" na sajtu projekta svi koji ga posete mogu da potpišu onlajn peticiju za borbu protiv gladi.

"Globalni indeks gladi"

Svetski lideri su daleko od cilja iz 1990. godine, kojim je predviđeno da se broj gladnih prepolovi do 2015, ukazano je u godišnjem izveštaju "Globalni indeks gladi" koji su objavili Međunarodni institut za istraživanje poljoprivredne politike i druge humanitarne grupacije.

"Indeks gladi u svetu i dalje ostaje na nivou koji se ocenjuje kao 'ozbiljan'. Većina zemalja sa alarmantnim globalnim indeksom gladi (GHI) je u podsaharskoj Africi i južnoj Aziji", navedeno je u izveštaju i ukazano da su deca naročito izložena gladi.

Deset zemalja sa najvećim nivoima gladi, od kojih su sve "krajnje alarmantne" ili "alarmantne", su Demokratska Republika Kongo, Burundi, Eritreja, Čad, Etiopija, Sijera Leone, Haiti, Komorska Ostrva, Madagaskar i Centralnoafrička Republika.

Jedan od osnovnih interesa svake države je zdrava populacija, a pravilna ishrana je jedan od uslova za ostvarivanje tog interesa.

Dostupnost dovoljne količine hrane

Deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija iz 1948. kao osnovno ljudsko pravo navodi dostupnost dovoljne količine zdravstveno ispravne hrane.

Hrana ima gradivnu, energetsku, biohemijsku i zaštitnu ulogu i kao takva neophodna je za normalno funkcionisanje organizma.

Čovek do 50. godine unese u proseku 25.000 litara vode i oko 10.000 kilograma suve materije hrane.

Procenjuje se da preko 70 odsto unosa štetnih materija ide preko hrane zbog čega je Svetska zdravstvena organizacija u svojoj Rezoluciji iz 2000. godine pozvala zemlje članice da oblast zdravstvene ispravnosti hrane uvrste u osnovne javno zdravstvene programe i obezbede uslove za sprovođenje mera sa ciljem stavljanja u promet samo namirnica koje su zdravstveno ispravne.

Rizici koji ugrožavaju zdravlje ljudi, a vezani su za unos hrane, prema mišljenju javnosti, prema stepenu rizika po opadajućem redosledu su pesticidi, aditivi, nepravilna ishrana (masti i holesterol) i mikrobiološki agensi.

Stručnjaci su definisali pet ključnih stvari koje su bitne za bezbednu hranu.

Među njima su održavanje lične i opšte higijene (čistoća radnih površina, opreme, pribora za jelo i pripremanje hrane, kao i zaštitu od insekata i glodara), sprečavanje ukrštanja puteva "čistog" i "prljavog", odnosno odvajanje svežih, sirovih namirnica od kuvanih jela i namirnica koje se bez dalje obrade konzumiraju.

Tu su i dobra termička obrada, čuvanje hrane na temperaturi koja će sprečiti razvoj mikroorganizama, upotreba higijenski ispravne vode i svežih namirnica kontrolisanog porekla.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...