Izvor: Blic, 07.Avg.2009, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mušterije uslužuju kroz metalne rešetke
Sve manje prodavnica u Novom Sadu radi noću zbog učestalih razbojništava i napada na trgovce. Vlasnici prodavnice „Tup - tup” na Novom naselju, gde je tokom jedne pljačke vlasnikova majka i ranjena iz vatrenog oružja, jedni su od retkih koji su nastavili sa noćnim radom, ali tek nakon što su celu radnju okovali metalnim rešetkama.
Iako se razbojnici u gradu više ne libe da pljačkaju ni usred dana, prodavnice i trafike koje rade noću su im i dalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << omiljena meta. U poslednje dve godine, samo su „Tup - tup” pljačkali osam puta. Milka Pilić, majka vlasnika ove prodavnice je i ranjena u jednoj od pljački. Srećom, žena je, iako teško povređena, preživela i nastavila je da radi u radnji svog sina. Od tada, Radovan Pilić je ceo lokal ogradio čeličnom mrežom.
- Drugu mogućnost nisam imao. Ceo lokal je montažan i praktično se moglo sa svake strane provaliti. Razbojnici ne prezaju ni od kamera, niti čuvara - kaže Radovan Pilić.
Njegova prodavnica tokom dana radi normalno, a u večernjim satima mušterije se uslužuju isključivo kroz metalni šalter.
- I pored rešetaka, poslednju pljačku smo imali krajem juna, u toku dana. I moje kolege, koje imaju i po šest katanaca na bravama, prolaze isto kao i ja. Sada je među kriminalcima popularno da ulaze kroz krovove radnji - kaže Pilić.
Prema statistici, svaki lokal u gradu koji radi noću je bar jednom bio na meti razbojnika. Bez obzira na to da li kradljivci uspevaju da ostvare plan do kraja, ili se uplaše reakcije radnika i čuvara, činjenica je da svako razbojništvo ostavlja dubok trag na žrtvi.
- Svake druge sedmice radila sam u jednoj prodavnici na Limanu noćnu smenu, od 22 do šest sati. Nije bilo meseca, a da neko nije upao naoružan nožem i pretio meni ili mojim koleginicama. Srećom, imali smo čuvara koji je uglavnom uspevao da ih odvrati od pljačke. Međutim, količina straha koju sam svaki put osećala je bila već nemerljiva - priča Ljiljana K. iz Kaća.
U zavisnosti od vlasnika prodavnice, radnici koji su bili žrtve razbojništava dobiju dan ili dva slobodno, nakon kojih se vraćaju na posao. Uz manjak bezbednosti i plate za rad u trećoj smeni su poprilično niske, pa sve manje ljudi pristaje na ovakav rad.
- Radio sam noćnu smenu u trafici za 12.000 dinara mesečno.
Jednom su mi uperili pištolj u lice, a drugi put sam dobio udarac po glavi. I sve to za 12.000 dinara - kaže Tomislav Đ., ističući da u oba slučaja nije pružao otpor razbojnicima.
Otkaz zbog trauma
Trgovkinja Ljiljana K. kaže da je upravo zbog pretrpljenih trauma dala otkaz u prodavnici na Limanu.
- Nakon što sam se po treći put našla na meti narkomana koji je uleteo u prodavnicu sa nožem u ruci, shvatila sam da ne postoji dovoljno razloga zbog kojih bi ja sebe izlagala ovakvim traumama. U tim momentima ne znate do koje granice su spremni da idu sa oružjem. Replika pištolja izgleda kao pravi pištolj, a naći se pred njim je trauma za ceo život - kaže Ljiljana.
Malo patrola
Vlasnici prodavnica koje su otvorene noću ne očekuju veliku pomoć od policije jer su, kažu, svesni da ni oni ne rade pod sjajnim uslovima.
- Novo naselje ima skoro 50.000 stanovnika, a nema svoju stanicu policije, već ga, kao i Telep, pokriva policijska stanica na Detelinari. Kako očekivati da desetak policajaca sa jednim vozilom pokrivaju trećinu grada? - kaže Radovan Pilić, gazda prodavnice na Novom naselju.
