Izvor: Radio 021, 12.Sep.2019, 09:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moko, vrati se
Ukoliko košarkaška reprezentacija Srbije na poziciji graditelja igre ne bude našla primetno bolje rešenje, i na narednim šampionatima će sve ređe i sve teže osvajati medalje.
Piše: Živan Lazić
Bilo je dovoljno gledati samo drugu četvrtinu utakmice sa Špancima i uočiti da košarkaška reprezentacija Srbije ima krupan problem, vidljivo slabije igrače na poziciji graditelja ige.
Iskusna ekipa je zaigrala presing, slabost naših bekova došla >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << je do izažaja i tim sa Iberijskog poluostrva je preokrenuo rezultat. Rutina je bila dovoljno da se sačuva pobeda.
Brz presing
Poučeni taktikom Španaca, Argentinci su zaigrali slično, veoma brzo. Naši bekovi nisu mogli izdržati tempo i "gaučosi" su eliminisali favorita na papiru.
I pre šampionata u Kini slutilo se da nam je pozicija pleja tanušna, pogotovo kada smo tokom priprema ostali bez Miloša Teodosića. Objektivno, ni on nije tipičan plej, više je bek pucač, ali je prekomandovan i, kao vanserijski košarkaš, snašao se i u novoj ulozi.
Ipak, više mu odgovaraju evropske lige, među američkim profijima nije se snašao.
Presahla škola
Zapravo, o slabijem prilivu graditelja igre iz čuvene "jugoslovenske košarkaške škole" govori se već duže vreme.
Hrvatska je odavno uočila da i njenu selekciju, i to četvrt veka, muči isti problem. Zapravo, samo je Slovenija sa braćm Zoranom i Goranom Dragićem imala sreće i doletela do evropske zlatne medalje.
Nije lako objasniti otkud među novijim generacijama toliki manjak organizatora igre. Još od vremena kada je selektor Aleksandar Đorđević prestao igrati, a pedeset i dve su mu, nismo lansirali pleja za sam svetski vrh.
Nekada smo uživali u igračkim lucidnostima Zorana Slavnića ili Srećka Jarića, divili se Borutu Basinu ili Josipu Đerđi, danas, pak, sve ekipe u Srbiji igraju tipsku košarku, sa previše šablona i školskih varijanti. Maštovitih organizatora igre sve je manje.
Oslonac na strance
Ne mali broj poklonika košarke smatra da je pogrešna orijentacija domaćih, naročito najboljih klubova na strane igrače.
Naši talenti, još premladi da bi bili oslonac tima, ne dobijaju dovoljno prilike za igru i razvoj.
Problem je izražen posebno među graditeljima igre, s obzirom da je klubovima lakše, brže i jeftinije kupiti solidne tamnopute igrače, nego upuštati se u dug i neizvestan proces stvaranja pleja u sopstvenom igračkom pogonu.
Nema trenera specijalista
Naši najbolji graditelji igre iz prethodnih generacija, pre svih Slavnić i Đorđević, imaju i pored izvesne neprihvaćenosti u pojedinom periodu sasvim solidne trenerske karijere.
Međutim, nijedan od njih nije nikada bio angažovan u posebnom radu sa mladim igračima na bekovskim pozicijama. Naši klubovi kao da nemaju sluha za specijalizaciju u trenerskom poslu.
A podsetićemo, upravo je Zoran Slavnić taj, svakako ne jedini, koji je, kao budući trener "Šibenke", uočio raskošan talenat Dražena Petrovića, posvetio mu posebnu trenersku pažnju i sa šesnaest godina lansirao ga u seniorski prvoligaški tim.
Pametnom dovoljno
Znatno pre zavšnice šampionata napustili smo Kinu, Španci i Argentincu su nas nadigrali na gotovo isti način.
Time su nas tradicionalni rivali i opomenuli da će srpska selekcija, ukoliko za slabu tačku ne nađe bolje rešenje, i na narednim takmičenjima sve ređe i sve teže osvajati medalje. Pametnom dovoljno.
Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
