Izvor: Blic, 24.Nov.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladi se javljaju lekarima tek kad je kasno
NOVI SAD - Neuredan život, izloženost stresu i nezdrava ishrana uzročnik su drastičnog povećanja broja srčanih oboljenja i broja infarkta miokarda među mladima. Lekari upozoravaju da je jedan od razloga za to i neprepoznavanje simptoma na vreme.
- Najmlađi pacijent sa infarktom miokarda u poslednjih pet godina imao je samo 20 godina. Ove godine najmlađi pacijent imao je 27 godina. Ipak, statistika koja pokazuje da se povećava broj bolesnika sa infarktom miokarda mlađih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od 45 godina ne ohrabruje. Tako je prošle godine bilo njih 69, a prema sadašnjem trendu pretpostavka je da će ih do kraja godine biti 90 - priča Goran Trajkovski, šef službe za odnose sa javnošću Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.
On navodi da je u poslednje četiri godine primljeno 299 pacijenata mlađih od 45 godina sa infarktom, ali da su sve češća i ostala srčana oboljenja, kako među mladima, tako i među onima starijim od 45 godina.
Doktorka Olgica Jukić-Neatnica, načelnica specijalističke službe Doma zdravlja Novi Sad, objašnjava da se poslednjih godina na kardiološke preglede javlja više mladih nego ranije.
- To je posledica lošeg stila života naše omladine - jedu brzu i masnu hranu, slatkiše, piju sokove sa puno šećera, malo se kreću, a susreću se sa mnogo stresa. U velikoj meri pogoršao se i sam kvalitet života - kaže Jukić-Neatnica.
Ona dodaje da se mladi ne bave fizičkom aktivnošću, a da koriste visokokaloričnu hranu. Rezultat toga je višak telesne težine, a ako je uz to neko u užoj porodici imao bolest srca, rizik od infarkta u mladosti je sve veći.
- Sve je više gojaznih i među predškolcima i školarcima, a gojaznost je sama po sebi rizik od srčanih bolesti. Takođe, i povišen krvni pritisak otkriva se već u detinjstvu. Osim toga, dosta mladih puši i pije i uglavnom ne misli mnogo o svom zdravlju. A i simptomi su često nespecifični - glavobolja, zamor, neprijatan osećaj stezanja u grudima, pa ih uglavnom i ne povezuju sa kardiološkim problemima. Tako da kada dođu kod nas, često je već prilično kasno. Zato je izuzetno važna edukacija i promena načina života - ukazuje Olgica Jukić-Neatnica.
Mlade bi trebalo učiti zdravom životu već od vrtića, a nastaviti i dok su u osnovnoj i srednjoj školi, dodaje ona.
- Ne samo kardiovaskularne, već i veliki broj drugih bolesti javljaju se kao posledice nezdravog načina života. Dakle, najbolja prevencija je da mladi drastično promene svoje navike - zaključuje načelnica specijalističke službe Doma zdravlja „Novi Sad".
Lekari upozoravaju da previše mladih ljudi umre od posledica infarkta i to zbog neprepoznavanja prvih simptoma bolesti i neupućenih u važnost javljanja doktoru.
Na klinici za kardiologiju, tako, lekari godišnje pregledaju oko 35.000 pacijenata, a za to vreme na Institutu za kardiovaskularne bolesti leži 4.500 pacijenata od kojih je oko 2.700 hitno primljeno, odnosno dovezla ih je hitna pomoć. Od tog broja operiše se oko 1.200 kardiovaskularnih bolesnika, a ostatak se leči lekovima.
- Veći broj pacijenata ove godine svedoči i o efikasnijem radu osoblja Instituta za kardiovaskularne bolesti i našem trudu da smanjimo liste čekanja. Smanjena je i prosečna dužina bolničkog lečenja sa 10 na sedam i po dana - kaže Goran Trajkovski.
