Izvor: Luftika.rs, 17.Okt.2020, 12:39
Mizoginija s tradicijom: Od srpskih poslovica o ženama diže nam se kosa na glavi
Najpredaniji srpski sakupljač narodnih umotvorina, pesama, legendi i priča, Vuk Stefanović Karadžić, između ostalog je pribeležio i seriju narodnih poslovica posvećenih ženama. “Ženske” izreke prvi put su objavljene 1849. godine u knjizi “Srpske narodne poslovice”.
Niz ovih izreka najbolje svedoči o ne tako laskavom odnosu prema ženama u srpskoj tradiciji, piše Istorijski zabavnik.
Evo nekih od njih…
Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila. (kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << se za lajavu ženu)
Do groba: lele! a od groba: ko će k mene! (kada sahrani muža)
Dobro je nekad i (pametnu) ženu poslušati.
Žena pijanica – gotova bludnica.
Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo.
Žena će samo onu tajnu sačuvati koju ne zna.
Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve.
Ženu, decu i psa treba biti i hraniti.
Ženu, pušku i konja može čovek pokazati, ali u naruč ne davati.
Kada žena plače pitaj je šta hoće.
Lajava žena, često puta bijena.
Lakše je sačuvati zeca na gori nego ženu na domu.
Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam.
Nemoj biti ljuta da ne budeš žuta, već budi dobra da ne budeš modra. (preti poneki čovek svojoj ženi)
Ni u moru mjere, ni u ženi vjere.
Opasala se jezikom k’o kuja repom. (kaže se za lajavu ženu)
Pruža pogan jezika kao krava pos*an rep. (kaže se za neko jezičavo čeljade koje druge grdi i ruži poganim rečima)
Žene su da zbore, a ljudi da tvore.
Žena i zmija se u glavu udaraju.
Gori je ženski jezik no turska sablja.
Gde žena buči tu muž muči.
Zorannah ima jasan stav o jačem polu zbog kojeg svaku žena treba da je sramota
