Izvor: S media, 13.Nov.2009, 19:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mira Banjac proslavila šest decenija na sceni
Programom "Publici u čast" u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu obeleženo je šest decenija umetničkog rada i osam decenija života pozorišne i filmske glumice Mire Banjac. O lepom, zabavnom i uzbudljivom radu s njom, nezaboravnim ulogama i druženjima govorili su Ružica Sokić, Renata Ulmanski, Jelisaveta Sabljić, Dušan Kovačević i mnogi drugi. Veliki broj uloga i bogat umetnički opus su za njom, međutim to je ne sprečava da i dalje radi i ostvaruje nove uloge.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
- Kako se osećate i da li imate utisak da ste već 60 godina na sceni?
Da, osećam te godine, zaista. Ali kad radite to što volite, sve što i dođe kao muka vam je prijatno, tako da tih 60 godina za mene nije bio preveliki teret. Bila sam okružena prijateljima, pozorištem i dragim ljudima. Naravno, bilo je tu i uspona i padova, i muka i lepih trenutaka i snalaženja kako si mogao, al sve to kad prođe ostane samo ono što je lepo.
-Da li znate broj uloga koje ste ostvarili za sve ove godine rada?
Ne znam. Ja sam bila iznenađena kad su se radile moje monografije koliko je toga bilo, čak se nekih uloga i ne sećam. Mislim da ih je bilo preko 200.
- U kom pozorištu ste se osećali najprijatnije za rad?
U Ateljeu 212. To je možda najlepši deo mog života, sa njima sam proputovala ceo svet i tamo su ostali moji prijatelji do danas, oni su me i ispratili do ovih teatarskih godina.
- Protekla godina vam je po pitanju profesije bila veoma uspešna. Da li imate neke nove projekte u planu?
Da. Upravo radim „Šesto čulo“ u produkciji Tihomira Arsića. Mislim da će to biti zanimljiva serija, jer se prvi put kod nas pojavljuje taj kriminološki žanr. Slično kao što se radi na History kanalu- postoji dokumentovani i igrani deo. Mislim da će to početi u decembu ili početkom januara. Prvi put taj žanr igram i meni je sve to vrlo interesantno.
- Da li ste se prijatnije osećali u ulogama na televiziji ili pozorištu?
U pozorištu se osećate jako suvereno, da je to vaša kuća, da tu trajete i da ćete i sutra doći. Tu se osećate komotnije i ako ste više odgovorni. Međutim, za mene je televizija i film uvek bio i jedan mali strah. Ja i danas imam strah od kamere, ne znam zašto? Možda zato što me je uvek štitila publika, pa sam osećala korespondentnost sa njima. Međutim pozorište, televizija i film su iste stvari. Traže čoveka koji će umeti da uradi to što mu se poveri i koji je posvećen svom poslu.
- Šta biste poručili mladim generacijama glumaca? Šta je presudno za uspeh?
Samo ogroman rad. Talenat se podrazumeva, može da se razvije a i ne mora. Poručila bih im da je jako zavodljiva i opasna popularnost, da na to ne treba računati, nego treba trajati.
Autor: Teodora Lončar
