Izvor: Radio 021, 10.Feb.2019, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milijarde iz dijaspore idu na dnevnu potrošnju građana, država želi da ih usmeri u investicije
Srpska dijaspora poslala je u proteklih osam godina u Srbiju više od 25 milijardi evra.
Međutim, najveći deo tog novca nisu investicije namenjene za pokretanje biznisa i otvaranje novih radnih mesta, već je novac koji je otišao na dnevnu potrošnju građana.
Kako bi se građani Srbije koji žive i rade u inostranstvu ohrabrili da ulažu u zemlju porekla, prema mišljenju sagovornika Tanjuga, potrebno je da se izradi nova Nacionalna strategija za dijasporu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << kojom bi se jasno definisali prioriteti države i ponudili konkretni projekti u koje bi dijaspora mogla da ulaže.
Ukoliko se u narednom periodu ne donese plan za jačanje veza s dijasporom, treća generacija srpskih migranata, mladi rođeni van Srbije, neće više imati rodbinu u Srbiji kojoj šalju novac, a danas su sredstva koja se šalju rođacima i najveća koja stižu iz dijaspore, jer njihovi roditelji već planiraju da penzionerske dane provedu u zemlji u kojoj su radili decenijama, smatra predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović.
Ali, među privrednicima srpskog porekla u Austriji, kaže Kapetanović, postoji volja da se investira u Srbiju i Republiku Srpsku. Samo u Beču, kaže, ima više od 7.000 Srba koji u tom gradu drže mala i srednja preduzeća.
"Srbija danas ima prečih zadataka i obaveza, ali je, ipak potrebno rešiti saradnju na konkretnom nivou, a dijaspori se mora posvetiti veća pažnja", kaže Kapetanović.
Iako nema tačne brojke koliko građana Srbije godišnje ode iz zemlje u potrazi za poslom, njihovim odlaskom se stvara nova generacija koja bi doznakama mogla da pomaže svoje rođake u zemlji porekla.
Međutim, član skupštinskog Odbora za dijasporu Aleksandar Čotrić kaže da to nije način za jačanje saradnje matice i dijaspore, već je potrebno, kaže, izraditi Nacionalnu strategiju za dijasporu.
"Treba ponuditi našim uspešnim privrednicima u inostranstvu povoljne uslove za investicije, kao što je to ponuđeno nekim stranim investitorima", smatra Čotrić i podseća da su Italija i Irska, ali i Indija i Kina, izradile nacionalne planove za povratak svojih građana u matične države.
Da je potencijal za ulaganje u Srbiju iz zemalja u kojima živi iseljenici velik ali neiskorišćen, saglasan je i rukovodilac Centra za podršku investicijama i javno privatno partnerstvo u Privrednoj komori Srbije Đorđe Andrić. Od 2010. do 2018. godine u Srbiju je mimo zvaničnih kanala ušlo više od 25 milijardi evra, procenjuje Andrić.
Zato, napominje, potrebno je da se deo ovih sredstava preusmeri iz potrošnje u investicije.
U saradnji s Međunarodnim centrom za razvoj migracione politike (ICMPD) iz Beča, a uz finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije, PKS priprema projekat "LinkUp! Serbia - podsticanje investicija dijaspore". Projektom će se proceniti poslovno okruženje za investicije dijaspore u Srbiju, a Srbima u rasejanju će se ponuditi gotovi projekti u koje mogu da ulažu, kaže Andrić.
Tradicionalno, najviše novca putem doznaka u Srbiju dolazi iz Nemačke, oko 900 miliona evra godišnje, zatim iz Švajcarske, Austrije, Francuske... Prema podacima NBS, za prvih devet meseci 2018. godine, priliv po osnovu doznaka samo iz Austrije, u kojoj ima oko 120.000 srpskih državljana, iznosio je 216 miliona evra.
Sa drugog kraja planete, iz Australije, gde prema zvaničnim podacima australijskog Biroa za statistiku ima oko 74.000 Srba, u Srbiju je za devet meseci prethodne godine stiglo 32 miliona evra. Taj iznos je dvostruko veći od ukupne spoljno-trgovinske robne razmene Srbije i Australije, koja je do novembra prošle godine bila 15,6 miliona evra.
Kako bi se unapredila privredna saradnja dve zemlje, 2017. je osnovana Australijsko-srpska privredna komora (ASČ), sa predstavništvima u Melburnu i Beogradu. U predhodne dve godine ASČ je učestvovala u nekoliko projekata kako bi se ojačale veze dijaspore i matice, ali i privukli australijski privrednici u Srbiju.
Autor: Tanjug
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
