Izvor: Politika, 19.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesić iznenadio Srbe
Na hrvatskom spisku nalaze se imena 1.993 lica od kojih je pod istragom 830, pod optužbom je 586, dok je 577 osuđeno. Među procesuiranima najviše je Srba iz Hrvatske, znatan broj pripadnika bivše JNA i samo nekoliko pripadnika hrvatske vojske i policije
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je, posle prekjučerašnjeg sastanka sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Novom Sadu, da će u Hrvatskoj na svim nadležnim nivoima pokrenuti pitanje postojanja tajnih spiskova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u vezi sa izvršenjem ratnih zločina i tako ohrabriti masovniji povratak izbeglica u ovu zemlju. I Tadić i Mesić saglasili su se da postojanje ovakvih dokumenata destimulativno deluje na građane Hrvatske koji se trenutno nalaze u izbeglištvu, a želeli bi da se vrate na svoja ognjišta.
Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije, prema rečima njegovog portparola Bruna Vekarića, uskoro će biti dostavljen kompakt disk sa imenima ljudi koji se u Hrvatskoj terete za ratne zločine i podacima u kojoj se fazi postupak protiv njih nalazi.
– Inicijativa pokretanja pitanja postojanja tajnih spiskova potekla je od predsednika Tadića. Treba da se utvrdi ko su ljudi čija se imena nalaze na tim spiskovima i u kojoj su fazi postupci koji su pokrenuti protiv njih. Inicijativa srpskog predsednika naišla je na otvorena vrata kod hrvatskog predsednika Mesića i na ovom slučaju se radi otprilike poslednjih šest meseci. Tužilaštva su počela da razmenjuju podatke i uskoro bi trebalo da imamo definitivne spiskove. Ti podaci, međutim, neće biti javni – objasnio je Vekarić.
Prema njegovim rečima, broj lica sa spiskova je konstantno smanjivan. Najpre je na njima bilo 2.400, pa 2.000 ljudi, da bi sada taj broj bio znatno manji. Reč je, navodi Vekarić, o licima koja se terete za ratne zločine.
Savo Štrbac, šef dokumentaciono-informacionog centra „Veritas”, smatra da je Mesićeva izjava o tajnim spiskovima i optužnicama jedna vrsta manipulacije. Prema njegovim rečima, potencirajući na reviziji postupaka protiv onih koji se terete za ratne zločine, Mesić dodatno plaši ljude koji bi se vratili da žive u Hrvatskoj.
– Bio sam iznenađen onim što je Mesić rekao s obzirom na to da tajnih optužnica nema. Mislim da je hrvatski predsednik, zapravo, pomenuo tajne spiskove. U prilog toj tezi je i činjenica da su čak i neki hrvatski ministri govorili da nema tajnih procesa i optužnica. Potpuno se slažem sa njima s obzirom na to da i po našem i po hrvatskom zakonu ne postoje tajni procesi: ni istraga, ni podizanje optužnice, ni suđenje. Ovakvi spiskovi, međutim, sami po sebi ne proizvode pravne posledice kao što je, na primer, raspisivanje domaćih ili poternica Interpola – objašnjava Štrbac.
Po podacima Ministarstva pravosuđa Republike Hrvatske iz maja 2004. godine, prema rečima našeg sagovornika, u razdoblju od 1991. do kraja 2003. godine, zbog ratnih zločina u Hrvatskoj ukupno je prijavljeno 4.721 lice. Od ovog broja, 1.730 je optuženo, 804 osuđeno, dok je 104 oslobođeno ili je optužba odbijena.
„Veritas” je u novembru 2004. godine, navodi Štrbac, došao u posed „konačne” liste osumnjičenih, optuženih i osuđenih lica za ratne zločine koji se vode pred hrvatskim nadležnim organima, a koju je 1. septembra 2004. godine sačinilo Državno odvjetništvo Republike Hrvatske.
– Na ovom spisku nalaze se imena 1.993 lica od kojih je pod istragom 830 (401 u prekidu), pod optužbom je 586, dok je 577 osuđeno. Među procesuiranima najviše je Srba iz Hrvatske, znatan broj pripadnika bivše JNA i tek nekoliko iz hrvatske vojske i policije – navodi Štrbac.
Spisak sa ovim imenima, prema rečima našeg sagovornika, Državno odvjetništvo Hrvatske je dostavilo međunarodnim organizacijama s obzirom na to da se Hrvatska susretala sa kritikama da se upravo ovim postupcima onemogućava i otežava povratak Srba.
-----------------------------------------------------------
Uhapšen, pa pušten
Boško Pokrajac uhapšen je 20. aprila ove godine na graničnom prelazu Bajakovo–Batrovci zbog sumnje da je učestvovao u ratnim zločinima. Pre ovoga, Pokrajac je bio u Hrvatskoj četiri-pet puta budući da je poslovno sarađivao sa nekim firmama u susednim zemljama. Do tada nije nikada imao problema. U hrvatskom pritvoru proveo je 27 dana, a na slobodu je pušten usled nedostatka dokaza.
M. Derikonjić
[objavljeno: 20/06/2009]
